Расељенима пружити прилику да се врате на КиМ

Према подацима УНХЦР-а из 2011. године велики број интерно расељених са Косова и Метохије још нема решен статус, а међу њима најтеже живе Роми, преноси Танјуг.

На скупу "Положај расељених лица у Србији и српске заједнице на Косову и перспектива за њихово унапређење", новинар са Косова Идро Сефери рекао је да је извесно да се неће сви расељени Срби вратити на КиМ, али да је важно да се свима пружи прилика за то уколико желе да се врате.

"Важно је да им се пружи прилика да могу да живе где су живели. Ситуација на КиМ је таква да постоји некаква слобода кретања за све, али то није довољно јер људи морају да имају ширу мрежу за нормалан живот", каже Сефери.

Тврди да је највећи проблем што су Срби са Косова служили као политички предмет за остваривање политичких циљева и Влади Србије и косовској влади.

Оцењује да је питање повратка Срба на КиМ често схватано као грађевински пројекат по коме им је само потребно обезбедити да имају где да се врате, а акценат није стављен на друштвену интеграцију.

Политички аналитичар Душан Јањић сматра да се мора јасно одредити ко је расељено лице и до када му траје такав статус, због чега би било добро да се израде социјалне карте тих особа.

Истиче да треба неговати политику одрживог останка на КиМ и да Србија мора да направи унапређену стратегију за интерно расељене, да направи стратегију управљања миграцијама и да прилагоди права тих људи ономе што може да испуни.

"Политика Србије треба да се покрене из социјалног и политикантског третирања интерно расељених у политику обучавања људи да развију приватни бизнис", наводи Јањић.

Ауторка рада "Расељена лица на граници између српске и косовске политике" Јелена Грујић Зиндовић оцењује је да је политика према расељенима увек снажно рефлектовала политику Србије према Косову и Метохији.

Сматра да је добар тренутак да се промени однос који су политичке елите из Београда и Приштине имале према расељенима, да је најгори период прошао и да се ствари мењају на боље.

Каже да су промене почеле у марту 2011. године и да су резултат процеса европских интеграција Србије а да је сада потребна промена политике према расељенима у смислу решавања њихових проблема на ефикасан начин.

"Први пут у политици према расељенима имамо њихову интеграцију као отворену тему", истиче Грујић Зиндовић. Додаје да више нема око 200.000 интерно расељених лица у Србији, како се наводило у првим регистрима таквих података.

Представник Службе за правну заштиту и трајна решења УНХЦР-а Давор Рако наводи да је према подацима из 2011. године утврђено да у Србији живи 97.286 интерно расељених лица која су у стању потребе, што значи да нису остварила трајно решење.

Према проценама УНХЦР, додаје Рако, у Србији живи око 90.000 интерно расељених који су у стању потребе.

Наводи податке из 2011. који показују да 49 одсто таквих лица има имовину која је узурпирана или није враћена, да су незапослени у 39 одсто случајева и да 20,9 одсто интерно расељених који нису Роми и даље изражава жељу да се врати у место одакле су расељени.

Подаци показују и да 94 одсто оних који желе да се врате очекује помоћ у решавању стамбеног питања.

"Наш циљ је да се створе услови да интерно расељни остваре трајна решења, да се врате у своје домове или да се интегришу. Спремни смо да помогнемо Влади Србије у процесу интегрисања и повратка на Косово и Метохију", каже Рако.