Читај ми!

Медији све чешће мета хакера

ИТ стручњаци указују да ће напади на сајтове државних установа и медија биће све чешћи и упозоравају да се једино даноноћним праћењем система и редовним ажурирањем софтвера може отежати посао хакера.

Предавач на ИТ академији Зоран Илић објашњава да постоје тенденциозни напади на поједине сајтове, али и да се то може десити са зараженог компјутера и да корисник из незнања може да обори некоме сајт, преноси Танјуг.

"Сајтови државних установа се тенденциозно нападају. Пре неколико година имали смо напад на 'Мастеркард' и 'Визу' и те врсте напада се стално дешавају и биће их све више", наглашава Илић и додаје да ће борба администратора који покушавају да одрже сајт и хакера који покушавају да га сруше бити стална.

Појашњава да се хакерски напади на сајтове медија и државних органа обично изводе тако што се истовремено пошаљу на хиљаде захтева за приказ неке презентације и на тај начин се привремено или на дуже стазе онеспособљава сервис.

Илић појашњава да је могуће открити одакле долази захтев за приказ странице, али се за овакву врсту напада не може рећи да је нелегална.

Може се десити да захтеви стижу и са компјутера који је заражен вирусом, тако да појединци и не знају да се са њиховог компјутера бомбардује неки сајт захтевима за приказом.

"Зато је јако битно да сви имамо чисте компјутере од вируса, да ми сами не бисмо били искоришћени за неке нападе", појашњава Илић.

ИТ стручњак Марко Кречковић каже да осим генерисања великог саобраћаја ка сајту, интернет презентација може да се обори и кориштењем различитих пропуста у верзији софтвера која се користи, што омогућава нападачу да обрише сајт или замени почетну страницу сајта својом.

"Администратор који је задужен за одржавање сервера на коме је постављен сајт може знати да ли је у питању напад који ће генерисати велики саобраћај или је саобраћај органски. Постоје и уређаји који служе за заштиту сервера од оваквог типа напада", наглашава Кречковић.

Он појашњава да је нападе који подразумевају добијање приступа серверу или сајту теже открити, али константним мониторингом система од стране администратора, као и редовно ажурирање софтвера драстично отежавају посао хакерима.

Сајт председника државе нападнут је ноћас али, како се наводи у саопштењу прес службе председника, захваљујући одличним мерама заштите, сајт председника Републике функционише уз незнатне потешкоће.

Недавно је интернет сајт дневног листа Курир био оборен, а како је тада рекао министар полиције Небојша Стефановић, кључни напад, или један од најважнијих напада, дошао је са територије Хрватске.

Како је тада рекао, утврђено је да се ради о масовном ДДОС нападу којим је у једној секунди приступ листу био са 60.000 до 80.000 рачунара са различитих локација.

На мети хакера нашао се и сајт Пешчаника, а према полицијском извештају напад је стигао са адреса из осам држава, међу којима су и Русија, Немачка, Холандија, Француска у Јапан.

Сајт Пешчаника нападнут је исто као сајт Курира у ДДОС нападу, што значи да један рачунар контролише заражене рачунаре широм света, а они по команди истовремено приступају једном сајту и обарају га.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 28. фебруар 2026.
15° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом