петак, 11.07.2014, 08:06 -> 12:36
štampajБрже до вештачких зглобова
Директор Института за ортопедско-хируршке болести "Бањица" Зоран Башчаревић рекао је за РТС да је циљ је да се период чекања за хирургију свих вештачких зглобова сведе на годину дана. У ортопедске центре уводи се сменски рад, каже Башчаревић.
У овом тренутку на различите операције у Србији чека око 73.000 пацијената. На пример, само се операцији кука и колена нада око 20.000 људи, а како сада ствари стоје, неки од њих ће на ред доћи тек за три године. На операцију колена се чека 1.200 дана, на кук око 800 дана.
Да би се тај проблем решио, министар здравља је поставио тим координатора. Они су имали месец дана да анализирају капацитете и кадар у својим областима.
Гостујући у Дневнику РТС-а, директор Института за ортопедско-хируршке болести "Бањица" Зоран Башчаревић, координатор за ортопдију, рекао је да би се листа чекања разјаснила треба рећи неколико ствари о томе шта је заправо листа чекања.
"Листе чекања за хирургију дегенеративних болести, вештачки кук, вештачко колено, постоје свуда у свету, дегенеративне болести су свуда на листама чекања, нигде се не оперише одмах", рекао је Башчаревић.
Према његовим речима, у најразвијенијим земљама света најмање чекање, односно најмањи период чекања је годину дана, а врло често у просеку је три или четири године.
"Тренутно у највећим нашим центрима, у пет или шест највећих центара, 65 одсто пацијената на листи чека вештачки кук, а чак 90 процената пацијената на листи чека вештачко колено. То је због тога што традиција уградње вештачког кука у нашој земљи постоји више од 50 година, док традиција уградње вештачког колена није тако далека и она датира из касних 1990-тих година", објашњава Башчаревић.
Башчаревић каже да пацијенти не треба да чекају дуго. "Наш циљ је када смо формирани као кооридинаторски тим је да се период чекања за хирургију свих вештачких зглобова сведе на годину дана, али циљ не може да буде остварен за месец дана", каже координатор тима за ортопедију.
Према његовим речима, у ортопедији се време не мери данима и недељима, него месецима и годинама.
"Желимо да током 2015. године доведемо до тога, организујући систем на други начин, да листа чекања за било коју хирургију дегенеративног стања не буде дужа од годину дана", каже Башчаревић.
На таквим листама данас постоје пацијенти којима треба радити ревизиону хирургију, да се стари вештачки зглобови уклањају, постављају нови, што је високоспецијализована хирургија и не може да се ради на много места - за њих такође постоји листа чекаеа, што је, сматра Башчаревић, неприхватљиво.
"Ми желимо да за њих избришемо листу чекања и да они буду у ствари листа заказивања - да се све мора урадити унутар шест месеци", каже Башчаревић.
У нашој земљи постоје 38 ортопедских центара који се баве хирургијом вештачких кукова, а 15 који се баве вештачким коленима. Са њима је успостављен контакт и направљена база података о томе шта коме фали, шта би ко могао, шта ко има, каже Башчаревић.
"Прошле године, за 2014. годину, набавили смо импантате, практично све набавке годишње до сада су завршене. То значи да смо ми данас купили, на државном нивоу, више од 7.000 различитих импалнтата. Планирамо да заједно са свим тим центрима, у првом реду ажурирамо листе чекања, зато што листа чекања од 19.000 људи, у ствари није 19.000 пацијената. Одзив са листе чекања за хиругију вештачког кука дана је једва 70 процената, а одзив за хирургију вештачког колена је тридесетак процената", каже Башчаревић.
Према његовим речима, у наредних шест месеци увешће се сменски рад. "Моја установа Бањица ради у две смене већ десет година. Све установе које имају обавезу да скидају листе чекања, односно да оперишу пацијенте, морају радити у две смене. Сви су се обавезали, без обзира на кашњење тендера, набавке импалнтата да до краја године уграде све имаплантате које су купили за ову годину, а многи су тражили још. За њих мора да се покрене расподела новца, нове набавке, тендери", рекао је Башчаревић.
Црногорци су овај проблем решили увођењем приватника у здравствени систем. Македонци имају софтвере за прецизно заказивање прегледа и интервенције
Башчаревић каже да црногорски ситем не можемо да пренесемо овде, проватне куће, приватне клинике нису у нашем здравственом систему у овом правцу. Он кажње да се софтвер у РФЗО унапређује.
"Софтвер би требало да препозна, након нашег позивања свих пацијената са листе чекања, оне који више нису кандидати за хиригију, то су пацијенти који одустају од лечења, који не могу из медицинских разлога да се оперишу. А постоји склањање и стављање истих пацијената. Стара популација не може да се оперише а стоје на листама чекања као потенцијални кандидати - све то мора да се прочисти", каже Башчаревић.
Башчаревић је подсетио да је на Бањицу дошао 1991. године. Он каже да Бањица своје кадрове гради, и да своје хирурше тимове образује. Од 1961. године, када је формирана имала је четири директора и сваки је дао највише што је могао сваки је сваки је свога претходника наследио и труди се да унапреди своју кућу, каже Башчаревић.
"То је исто и моја обавеза. Ми имамо у кући хируршке кадрове, немамо инфраструктуру, стерилизацију и на томе ћу инсистирати", каже Башчаревић.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар