Нишко јеврејско гробље чека боље дане

Иако је нишко Јеврејско гробље одлуком Владе Србије 2007. године заштићено као знаменито место, обележја и даље пропадају јер се до њих, због изграђених кућа и окућница, али и велике траве не може прићи.

Сто четрдесет кућа, а један кућни број - Мраморска 11. Адреса свих Рома који живе на јеврејском гробљу деценијама.

У темељу куће породице Арифовић и данас, после више од пола века, виде се надгробне плоче сахрањених Јевреја, али не и епитафи на хебрејском јер су временом избрисани.

"Волела бих да одем негде где је лепше, да не живим више овде", прича Злата Арифовић.

Јеврејска заједница, као власник парцеле од 32 ара, деценијама безуспешно покушава да сачува успомену на претке. Кроз насеље се тешко пролази, а до споменика, где кућа нема, не може се због високих ограда стоваришта подигнутих на суседним плацевима.

"На овај начин, са таквим ставом шире заједнице према том проблему, сви потенцијални дародавци су суздржани", наводи преседник Савеза јеврејских општина Србије доктор Рубен Фукс.

Све је почело давних шездесетих година прошлог века. У јеврејској капели живела је ромска продица са десеторо деце. Данас на јеврејском гробљу у Нишу живи 800 људи, међу којима је 300 деце млађе од 18 година.

Сахране су овде забрањене 1965. године. Насеље није легализовано иако има струју, воду и канализацију. Куће од картона временом су замењене оним од чврстог материјала.

Директорка Завода за заштиту споменика културе Ниша Елена Васић Петровић истиче да је стање свих тих споменика и свега што се налази, изузетно лоше. "Зато треба предузети што хитније све мере да се заштити оно што треба и што пре спаси", додаје Елена Васић Петровић.

Поред новчаних средстава, неопходна је и воља политичара.

"Средства постоје, треба имати политичку и фактичку вољу и спремност", истиче председник Лиге Рома Србије Осман Балић.

На потезу је Град Ниш. Планирано је да ново ромско насеље буде на 20 хектара, а да јеврејско гробље постане меморијални комплекс.