Расте број захтева за азил у Србији

Закон о азилу примењује се од 2008. године, а од тада су привремено уточиште у Србији потражиле хиљаде људи из ратовима погођених делова Азије, Африке и Блиског истока. У једином сталном центру за азиланте у Бањи Ковиљачи, тренутно их је 92, готово сав смештајни капацитет је попуњен.

И Касаму Мансурију из Сирије Србија је успутна станица на путу ка, како се нада, бољем животу.

„Желим да одем у Европу да наставим студије и имам будућност. У Сирији је то постало тешко због рата. Зато бих отишао у Норвешку или Шведску", објашњава Касам.

Софијан Бужир из Марока намерава да оде у Шпанију, где живи цела његова породица. "Ја нисам могао са њима јер сам пунолетан", каже Софијан.

Управник Центра за азиланте у Бањи Ковиљачи Роберт Лесмајстер објашњава да сви они врло брзо успевају да прођу, и поред свих контрола и камера, чак и на шенгенским границама ЕУ.

"И даље постоје, према информацијама МУП-а, људи који се баве илегалним пребацивањем странаца преко свих граница дуж пута којим пролазе.''

Поред центра у Бањи Ковиљачи постоје привремени у Боговађи, Сјеници и Тутину, а азиланти су због поплава морали да напусте Обреновац.

Ако се тамо не врате до јесени, држава би морала да обезбеди други, већи центар. Најбоље решење би било да се, у сарадњи с Министарством одбране, преуреде запуштене војне касарне.

"Имајући у виду мастер-план Војске и друге документе дошли смо до касарне у Младеновцу, у селу Мала Врбица где опет незадовољни грађани, ево већ трећу годину, не допуштају приступ тој касарни", истиче помоћник комесара за избеглице и миграције Иван Гергинов.

Максималних шест стотина лежајева, колико их тренутно има, није довољно. У Комесаријату за избеглице и миграције надају се да ће измене Закона о азилу, планиране за следећу годину, решити проблем недостатка смештајних капацитета.