Контрола хране од њиве до трпезе

Европа тражи да се храна контролише од њиве до трпезе, затим да се донесе нови закон о безбедности хране и успостави национална референтна лабораторија.

Фрејк Јанмат из Делегације ЕУ у Србији каже да пре свега мора да се успостави добар систем контроле.

"Постигнут је напредак, али мора да се настави, имали смо кризу афлатоксина прошле године. Потребна је институција која ће гарантовати безбедност хране", навео је Јанмат.

Према његовим речима, без националне референтне лабораторије нема сигурности када је реч о нивоу афлатоксина у храни и млеку и то треба да буде приоритет за Владу.

Кажу да јесте. Иако нема довољно ни кадра ни опреме, почетак рада најваљује се сваке године. Већ годинама. Нова власт даје нови рок.

Државни секретар у Министарству пољопривреде Данило Голубовић рекао је да за осам година није много урађено.

"Ми сада управо то финализујемо, коначно је успостављен систем који ће довести до тога да вероватно 2015. лабораторија почне да ради", навео је Голубовић.

За почетак би се у лабораторији тестирало млеко. Дозвољени проценат афлатоксина и ових дана се преиспитује.

Произвођачи су незадовољни пошто је ниво афлатоксина у млеку враћен на 0,05 микрограма по килограму. И то је био један од европских захтева.

Тврде да четвртина млека у Србији још не испуњава стандард, јер је афлатоксин и даље у сточној храни.

Професорка Ветеринарског факултета Јелена Траиловић рекла је да ако у кукурузу има повишен ниво афлатоксина, то значи да ће га бити и у млеку. Како је додала, мора да се контролише кукуруз и храна за животиње да би се контролисао афлатоксин.

"На нивоу Владе је формирана радна група која ће њихов захтев анализирати и у складу са струком и интересом Републике Србије донеће одређене закључке", каже Голубовић.

Србија ће морати да се бави и тиме како да заштити биљне сорте, квалитетом семена, где складишти храну. Поглавље 12 једно је од обимнијих. Србија ће моћи да рачуна и на европски новац.