Мука спојила сточара и студента

Стизала им је храна, вода и семе за њиве. Добро им је дошла и свака добијена тегла и мајица јер су остали без ичега у кући. Обрадовали су се Исаковићи у Миокусу и сваком волонтеру, али се оваквом поклону нису надали.

Стеона јуница и приколица сена стигли су из Мајура. Чувши за муке момка који је од имања издржавао и мајку и болесног деду, породица Илић није се двоумила да му помогне. Имају 46 јуница, своју штету на усевима на десетак хектара нису хтели ни да пријаве.

"Тешко ми је било кад сам видео ону силну воду и поплаву и каква је ситуација у кући. Нећемо га оставити на цедилу", каже Слободан Илић из Мајура.

Неизмерно захвални Љубинко и мајка Зорица, готово да су остали без речи. Две краве су им се утопиле, а преостале четири сада ће уз расно друштво имати и храну.

"То ми много значи. То је јуница, остварена крава, кад се отели носиће млеко, од тога живим", захвалан је Љубинко Исаковић. Његова мајка Зорица не може да прикрије срећу.

"Срећа ми је огромна. Поред овога што смо добили, ноћас сам постала и бака једног дивног дечака. Ја сам пресрећна, живот тече даље, ми морамо да се боримо и да се изборимо", прича Зорица.

Мука их је, кажу, спојила, а принове све обрадовале. За Борисава Илића, ђака генерације Пољопривредне школе и светског и европског првака у џију-џици, разлога за радост биће и убудуће.

"Кад год му буде требало било шта - сено, грло, нешто око пољских радова, било шта, ја ћу доћи да помогнем. И ако код куће имам да радим, стићу ћу. Поред факултета и спорта, стижеш само ако се организујеш и хоћеш", прича Борисав.

Заједно ће, кажу, радно прославити ових дана и Борин бруцошки индекс, а у септембру и Љубину трећу годину Саобраћајног факултета. Надају се да ће до тада и помоћ стићи у Миокус да заједно среде и уништену кућу.