Бруцоши хоће у инжењере

У Нишу је највише кандидата на Филозофском факултету, пре свега психологији, па на медицини. У Новом Саду међу младима је најпопуларнија академија уметности, следе медицински, филозофски и пољопривредни факултет.

У Београду је највише кандидата на психологији и факултетима који школују инжењере и стручњаке за ИТ сектор - Математичком, Електротехничком и Факултету организационих наука.

Осим ИТ стручњака до посла брзо долазе и математичари, професори немачког језика, инжењери машинства. На машинству је ове године пуно кандидата и из иностранства.

Продекан Машинског факултета у Београду Ненад Зрнић каже да су на тај факултет пријавили ученици из Ваљева који средњу школу завршили у Словенији, као стипендисти "Горења". "Настављају школовање на нашем факлутету и после имају сигуран посао", истиче Зрнић.

Кандидат за упис на Машинском факултету Владан Миливојевић каже да је планирао да заврши авионижењеринг, па да се обучи за контролора лета.

Крагујевчани са правом бирају пре свега медицинске науке, јер у појединим местима у Србији недостају лекари специјалисти.

"Мислим да ће то нарочито бити случај када се тржиште отвори, јер су лекари специјалисти изузетно тражени у Европи", напомиње директор Сектора за посредовање у запошљавању Националне службе за запошљавање Невена Летић.

Дугорочних истраживања о потребном кадру нема, кажу у Националној служби за запошљавање. Истичу и да се може предвидети да ће и у наредне четири године бити тражени пре свега инжењери свих профила, да ће послодавци запошљавати оне који имају широко знање, који су спремни на тимски рад и усавршавење током читавог живота.