Обуком до квалитетнијег судства

Менторски модел дуго се користио, а последњу деценију тај део посла обавља Правосудна академија. Међутим, део Закона о Академији неуставним је прогласио Уставни суд, а оспорава га и део стручне јавности.

"Правосудна академија није себи циљ, она је само начин да се дође до квалитетних судија, односно да се побољша квалитет њиховог рада да би грађани стварно могли да остваре право на правично суђење у разумном року", каже председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић.

Представницима домаће струке искуства су пренели гости из 15 земаља. Усавршавање правосудног кадра разликује се међу тим државама, али су сви испунили исти циљ - квалитетно правосуђе. Српски тужиоци се залажу за решење које је, како кажу, златна средина.

"Средње решење је модел по коме обуку врши специјализована правосудна институција задужена за обуку, међутим, та институција нема неку нарочиту улогу приликом избора и напредовања судија и тужилаца", каже председник Удружења тужилаца Горан Илић.

Континуирана обука је од пресудног значаја за квалитетно правосуђе, сагласна је струка.

"Нажалост континуирана обука није организована, закони се мењају, судије не знају шта примењују, адвокати после три године сазнају да су извршене промене, грађани уопште о томе не знају, а ми немамо квалитетну континуирану обуку предвиђену законом", наглашава Вида Петровић Шкеро, судија Врховног касационог суда.

Док Правосудна академија обучава четврту генерацију будућих судија и тужилаца, у српским судовима има готово две хиљаде већ обучених судијских и тужилачких помоћника, неких са стажом дугим деценију.

Како за све њих пронаћи место у судницама, још један је у низу проблема који чека решење.