Самохрани родитељи без подршке

Више од 150 хиљада деце у Србији расте уз једног родитеља, али тачне евиденције колико је самохраних родитеља нема. Међу њима је и Зорица Атић. Дуго јој је требало да нађе посао. Али јој он није донео сигурност.

"Практично не знам шта ће бити следећег месеца, да ли ће имати за мном потребе, немам право на боловање, немам право на одмор и трудим се да задржим посао. То је оно што је незгодна ситуација за било кога, а за самохране родитеље који треба да размишљају како да прехране дете и практично немају други извор прихода то је катастрофална ситуација", каже Зорица.

Ситуација је катастрофална и због тога што су принуђени да прихвате све што послодавац од њих затражи. На пример и ноћне смене које су Законом о раду забрањене. Њихов положај додатно отежавају и нејасни прописи.

"Нигде ни у једном закону није јасно дефинисан статус самохраности па долази до дискриминације родитеља унутар система, не могу да остваре своја права", каже Ана Јовановић из Удружења "Јелек".

Процењује се да је самохраних родитеља око 80 хиљада. Више од половине прима дечији додатак, предвиђен за оне са најнижим примањима.

Социјалну помоћ добија више од 20 одсто, подаци су Завода за социјалну заштиту. И њихов број расте из године у годину. А без социјалне помоћи, која је најчешће недовољна, могу да остану када добију алиментацију.

"У највећем броју случајева алиментација је фиктивна, у стварности она не постоји. Тако да би то морало да се реши - ако се донесе доказ да она не постоји у последњих три до шест месеци, да она не улази у обрачун за добијање социјалне помоћи", каже Ана Јовановић.

Оснивање Алиментационог фонда из кога би се исплаћивала издржавања деце решило би само један од многих проблема са којима се суочава самохрани родитељ.

"Ја бих волела да сви будемо свесни чињенице да су самохрани родитељи изложени различитим видовима структуралне дискриминације и да је заправо исход тога чињеница да су самохрани родитељи, нарочито мајке међу најсиромашнијим у Србији", каже Невена Петрушић, повереница за заштиту равноправности.

Због тога што њихова права нису јасно дефинисана, а она која постоје, лако се крше, самохрани родитељи су једна од најрањивијих група. Да би се њихов положај променио, морају да се промене и Закони који треба да их заштите. Од породичног до Закона о раду. Какве мере спрема ресорно министарство, од њих није било могуће сазнати.