Јавна расправа о заштити података

На скупу у Привредној комори је оцењено да од 2009. године, када је усвојен, до данас важећи закон прате многобројне дилеме, преноси Танјуг.

Објашњавајући због чега је потребно донети нови закон, а не измене и допуне важећег, генерални секретар Повереника за информације од јавног значаја Маринко Радић објаснио је да Уставна одредба члана 42 Устава прописује да се обрада података о личности уређује законом што значи да су сва остала уређења (нпр. подзаконска акта) неуставна.

"Преко 80 одсто ове материје је уређено подзаконским актима и одмах имамо Уставни проблем", рекао је Радић и додао да је онда потпуно логично да се донесе нови закон уместо да се мења 70-80 одсто одредби важећег.

Према Радићевим речима, Модел новог закона детаљније уређује основне појмове, отклоњене су различите нелогичности, као на пример одређивање нарочито осетљивих података, прецизиране су надлежности повереника...

"Поступак остварења права лица поводом обраде података или право на обавештеност јесте такав да је у другачији положај поставио руковаоце", истакао је Радић.

Председник Друштва за информатику Србије Никола Марковић рекао ј новинарима, уочи јавне расправе, да се у Моделу закона први пут регулишу одређена питања, као што су подаци из видео-надзора, подаци о јединственом матичном броју грађана, као и право да се фотокопирају лични документи.

"Модел закона обухвата десетак нових феномена и подручја која су настала у време примене разноврсних информационих и комуникационих технологија, које су с једне стране омогућиле велику корист грађанима, али с друге стране су се појавили модалитети угрожавања приватности грађана", рекао је Марковић.

Објаснио је да по новом Моделу закона неће бити дозвољено да се на интернету појави јединствени матични број грађана, такође, неће смети да се преко интернета шаљу фотокопирани или скенирани основни подаци због опасности да се то "пресретне", а јасније је и како ће се користити подаци из видео-надзора.

"Где год постоји видео-надзор мора да постоји јасно упозорење грађанима да се налазе у зони видео надзора", навео је Марковић.

Раније је повереник за информације Родољуб Шабић је рекао да је јавна расправа о Моделу новог Закона о заштити података о личности продужена до 10. јула и додао да је досада на тај законски акт стигло више десетина конструктивних примедби и предлога, који ће бити анализирани.

"Србији треба комплетнији закон од оног који има", рекао је Шабић додајући да постојећи Закон има одређене недостатке - није усаглашен са стандардима ЕУ који су у међувремену еволуирали, а оставио је и неуређен читав низ области.

Према његовим речима, постоје комплетне области - од видео-надзора, биометрије до безбедносних провера, које немају никакве законске одредбе.