Више споразума о признању кривице

Јанићијевић је на састанку Комисије за спровођење Националне стратегије за реформу правосуђа од 2013. до 2018.године, представљајући извештај Републичког јавног тужилаштва, прецизирала да је од 1. јануара прошле године закључен 901 споразум.

"По доношењу новог закона о кривичном поступку, односно у последња три месеца 2013. године, закључен је чак 481 споразум о признању кривице", истакла је Јанићијевић, преноси Танјуг.

На истој седници, извештаје о спровођењу акционих планова у оквиру Националне стратегије за реформу правосуђа поднели су Министарство правде, Државно веће тужилаца, Високи савет судства, Правосудна академија и Врховни касациони суд.

Државни секретар министарства правде Биљана Павић рекла је да је то министарство испунило све мере из акционог плана за прва два квартала.

Радна група Високог савета судства је израдила радну верзију Правилника о критеријумима за вредновање рада судија и председника судова који представљају основ за избор других судија и напредовање, рекао је заменик председника Високог савета судства Мирољуб Томић.

Овом приликом представљени су и први резултати радне групе за израду анализе измене уставног оквира.

Продекан Правног факултета у Београду Владан Петров представио је члановима комисије текст који представља 'скоро завршену' прву фазу у раду радне групе за измену уставног оквира који се односи на правосуђе, тачније на одредбе Устава које се односе на судску власт и јавно тужилаштво.

Каже да ће у текст бити унете и примедбе и допуне које су на време достављене, а од Друштва судија очекује да до 10. јула достави своје сугестије после чега би била направљена финална верзија текста, која додаје, неће бити непроменљива.

"Када та фаза буде дефинитивно завршена, а очекујемо да то буде у септембру, прећи ћемо на израду, односно на покушај да 'извадимо' одредбе Устава које би требало да замене или поправе постојеће одредбе устава које се односе на судску власт и јавно тужилаштво", рекао је Петров.

Објашњава да је тренутна верзија текста добра компилација свега што је домаћа уставно-правна наука у последњих неколико година изнела као одређене примедбе и критике на рачун постојећег Устава у делу који се односи на судску власт.

Водило се рачуна и о релевантним мишљењима и студијама Венецијанске комисије, закључује Петров.