Мирковић: Исте почетне позиције за медије

Мирковић је у интервјуу за агенцију Фонет рекао да је за сада, крај године и даље важећи рок за излазак државе из власништва у медијима.

"Као што је министар Иван Тасовац недавно рекао, очекујемо да током јула у скупштинску процедуру уђе сет медијских закона, који би дефинисао нову законску регулативу, нагласио је Мирковић.

Тешко је рећи конкретан датум усвајања закона, али Мирковић очекује да се то догоди у другој половини ове године, "прецизније, у месецима који су пред нама".

"Трудићемо се да максимално убрзамо тај процес, јер нам је свима у интересу да се ти закони што пре усвоје", истакао је Мирковић.

Наводи да су нацрти закона о јавном информисању и електронским медијима послати у Брисел, ради прибављања мишљења Европске комисије, и очекује да у јуну буде окончан дијалог са Европском унијом о та два закона.

Што се тиче Закона о јавним сервисима, Мирковић објашњава да је он у припреми и да ће и нацрт тог закона ускоро кренути пут Брисела.

"Ми смо у константном дијалогу са Европском комисијом и сваку прилику, када сам у Бриселу и када су гости из Европске комисије у Београду, користимо да разговарамо о тој теми", прецизирао је Мирковић.

Према његовим речима, нацрти закона о јавном информисању и електронским медијима се разматрају у Бриселу ради усклађивања са решењима која важе у ЕУ.

"По формирању нове владе, поново постоји обавеза да се нацрти пошаљу заинтересованим министарствима и чим се тај процес оконча, надамо се да ће ти закони ићи пред одборе Владе, а затим у скупштинску процедуру", рекао је Мирковић.

Упитан да ли ће Влада и Скупштина Србије три медијска закона разматрати појединачно или ће се они наћи пред њима као сет медијских закона, Мирковић је одговорио да је о томе још рано говорити и да све зависи од тога колико ће у Бриселу трајати разматрање Нацрта закона о јавним сервисима.

Да ли ће закони о информисању и електронским медијима "сачекати Закон о јавним сервисима, у овом тренутку је рано говорити.

"Очекујемо да ускоро и Закон о јавним сервисима крене пут Брисела и, у зависности од брзине којом добијемо коментаре, ми ћемо проценити шта је најбоље", објаснио је Мирковић.

На питање да ли ће бити мењани рокови за излазак државе из власништва у медијима, с обзиром да је првобитно било планирано да то буде до краја ове године, Мирковић је напоменуо да је то и даље важећи рок и да је он наведен и у Нацрту закона о јавном информисању који се налази на сајту Министарства културе и информисања.

"За сада је и даље важећи рок крај ове године. То је датум који се налази и на сајту Министарства, где је Нацрт закона. У овом тренутку немамо померање тог термина", нагласио је Мирковић.

Упитан шта ће се десити ако за медије у државном власништву не буде заинтересованих купаца, Мирковић је истакао да ће кључну улогу у процесу приватизације имати Министарство привреде и Агенција за приватизацију.

"Рано је говорити о модалитетима, јер ствари не зависе искључиво од Министарства културе и информисања", рекао је Мирковић.

Министарство културе и информисања, према Мирковићевим речима, заинтересовано је да, колико год је могуће, буде укључено у рад радне групе при Министарству привреде за израду Закона о приватизацији и сматра да би могло да помогне својим идејама и искуством.

Мирковић је, при томе, подсетио да је у Србији 79 медија у различитим облицима државног власништва, што је, како је напоменуо, мање од 10 одсто од укупног броја медијских кућа.

"Девет десетина гласила већ је у приватном власништву. Мислимо да би било логично да сви медији у Србији у догледно време имају истоветну стартну позицију на тржишту, а не да постоје они који су у бољој позицији у односу на велику већину других медија", оценио је Мирковић.

Упитан да ли ће пројектно финансирање медија почети како је и планирано од 1. јануара наредне године, Мирковић је узвратио да то зависи од тога када ће бити усвојен Закон о јавном информисању.

"После усвајања Закона о јавном информисању и медијима, следи нам доношење подзаконских аката, а један од тих подзаконских аката ће подробније дефинисати модел и начине суфинансирања, путем пројектног финансирања, медијских садржаја који промовишу јавни интерес", рекао је Мирковић

"Трудићемо се да у врло кратким роковима изађемо са тим подзаконским актима", најавио је Мирковић, "а све зависи од тога када ће закони бити усвојени".

Упитан на који начин ће се финансирати јавни сервиси, Мирковић је одговорио да на ту тему постоје различита мишљења и да се у овом тренутку о финансирању јавних сервиса воде завршне консултације.

"Рано је да говорити о моделу који ће бити предложен. Извесно је да се иде на то да то буде модел који ће бити самодржив и примењив и који ће узети у обзир све добре и лоше стране досадашњих начина прикупљања претплате", рекао је Мирковић.

На питање када ће бити завршена дигитализација телевизијског сигнала, Мирковић је истакао да је план да то буде учињено до јуна следеће године и нада се да ће тај процес бити спроведен на време.

"Морамо сачекати Закон о електронским медијима", рекао је Мирковић и упозорио да ће телевизијске станице у граничним областима Србије имати проблем са сигналом, ако се не спроведе дигитализација.

Осврћући се на стање у медијима у Србији, Мирковић је указао да су они тешко погођени економском кризом, али да се, кроз нове медијске законе и њихову успешну примену, за све њих може створити шанса на тржишту да добију свој део колача, на основу квалитета, слушаности и гледаности.

"Извештаји Фридом хауса и Репортера без граница Србију боље рангирају него претходних година. Наша идеја је да те позиције у наредном периоду не буду угрожене и да начинимо напредак на том пољу", закључио је Мирковић.