Светски медији: Пустош на Балкану после поплава

Агенција Франс прес преноси да су први међу 150.000 евакуисаних становника добили "зелено светло" да се врате кућама које су морали да напусте када се река Сава излила из корита и поплавила делове Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске.

Француска агенција преноси да број жртава најгорих поплава које су погодиле Балкан у последњих више од 100 година износи 51, али да би тај број могао да порасте уколико још тела буде пронађено у кућама и на фармама уништеним поплавама и клизиштима, преноси Танјуг.

Многе њиве и поља и даље су под мутном водом, велики делови су без струје, а многим местима је тешко прићи, описује АФП, наводећи да људи који се враћају у своје домове наилазе на призоре пустоши и несносног смрада.

С обзиром на температуре од скоро 30 Целзијусових степени, највећи изазов је сада уклањање лешина утопљених животања пре него што почну да се распадају на врућини и да евентуално шире заразу, констатује француска агенција и преноси да је у Србији досад уклоњено око 200 тона угинулих животиња.

Америчка агенција Асошиејтед прес закључује да ће опоравак од рекордних поплава Босну и Србији коштати милијарде које ни једна ни друга земља немају.
Као и већи део Балкана, Србија је сиромашна, са економијом која се није у потпуности опоравила после ратова и међународних санкција из 1990-их, констатује АП.

Две деценије после ратова који су разбили Југославији и ставили већи део региона на западну финансијску "инфузију", Србија и Босна поново морају да се обрате Европи за новчану помоћ како би се опоравиле од вишедневних поплава, примећује британска агенција Ројтерс.

Француски лист Фигаро данас у опширној анализи наводи оцене експерата који штету нанету поплавама процењују на више од милијарду евра за Србију и на неколико стотина милиона евра за Босну, али и мишљење немачке осигуравајуће куће "Муник Ре" која оцењује да се висина штете може коначно проценити "тек за неколико недеља".

У сваком случају, прве процене се односе само на директне губитке, наводи париски дневник, који преноси и речи Венсана Вигијеа, економисте у Међународном центру за истраживања о природној средини и развоју, који сматра да томе треба додати и дугорочне економске губитке, "који су генерално значајни колико и материјална штета".

"Да би се ограничили економски губици, важно је оспособити све комуникационе мреже што је пре могуће, а да би се то учинило осигуравајуће куће морају брзо да исплате надокнаде предузећима како би она могла да испоштују своје уговоре и избегну немогућност исплате", објашњава француски економиста.

У Организацији за европску сарадњу и развој оцењују да би економски губици у Србији и БиХ могли да достигну висину од три одсто БДП-а, наводи Фигаро.

"Али то би био најцрњи сценарио", сматра политички аналитичар Шарл Бобион.
"Било би потребно да Београд буде погођен и да процес обнове буде спор да би економске последице биле толико страшне. За сада, српска престоница јесте у опасности, али није погођена", прецизира он.

Са уништеним кућама и путевима, пољопривредним добрима, подављеном стоком, штета је огромна и може се поредити са штетом изазваном ратом од 1992. до 1995, закључује париски лист, који је уз текст објавио и велики број фотографија са призорима из поплављене Србије и БиХ.