Нема разлога за бригу, биће довољно хране

Житородни део Србије, Војводина, део Мачва није страдао, а и фондови хране из прошле године су добри и могу да задовоље потребе за наредних четири или пет месеци.

"Србија не треба да страхује да неће бити довољно хране, можда ће бити мање за извоз, али у ванредној ситуацији је навјажније обезбедити храну за своје становништво, посебно за пострадало подручје", рекао је Простран гостујући на РТС-у.

Према његовим речима, у условима ванредних, док се сви биланси не затворе, држава би требало да бар привремено донесе мере ограничења извоза пшенице, кукуруза, уља и шећера, вез обзира што су то непопуларне мере.

Простран каже да тако нешто очекује, јер су се мере ограничења извоза примењивале и када је била много мања штета, да то није лоше и да нико неће замерити.

Рекао је и да инсистира на томе да се домаћи биланси сабирају.

"У првим данима или месец дана, пољопривредни произвођачи ће водити битку да своја домаћинства ставе у функцију после свих мера заштите од болести и санације уништеног, али навика нам је да свако има нешто своје засејано", рекао је Простран и додао да се нада да ће се ући у рану сетву поврћа и одређених сорти кукуруза, чија берба може да стигне до лета или до октобра.

Простран је истакао и да треба очекивати да држава помогне кроз субвенције семена, ђубрива, нафте и кредите проидзвођачима млека кроукуповину стоке.

Указујући да је у Србији увек постојала солидарност, Простран је рекао да је она нарочито изражена у пољопривреди и да је веома битно да се поново оживи сточарство.

Још се не зна колика је штета нанета поплавама, а Простран каже да је, по рачуници коју је он извео, око 500 милиона долара најмање.

"Колика је штета још нико не зна, сам сам правио рачунице, ако је само 10 одсто умањења производње у односу на укупну производњу, то је око 500 милиона долара ако је та хипотеза добра, онда су то огромне штете", рекао је Простран.

Осврнуо и на стање система за одводњавање, рекавши да је важно стварања услова да се сви системи одводњавање врате у функцију и да се оспособе, а то је, како је нагласио, веома важан државни посао.

"Имамо 35.000 километара под каналима, али је 90 одсто запуштено. Они функционишу, али са веома малим капацитетом. Велики системи као што су Дунав-Тиса-Дунав, Ибар-Лепенац и Морава су три велика система који су искључиво рађена за одводањавање", истакао је Простран.