Држава тешко враћа одузето

Процењује се да би целокупан посао враћања одузете имовине могао да буде завршен за пет до седам година.

Од седам кућа - укупно 5300 квадрата стамбеног простора, и неколико плацева у центру Београда некадашњег политичара Јеврема Грујића, држава је готово све продала или користи. Његовим потомцима, у натуралном облику, враћена је само једна гарсоњера.

"То је један најобичнији мали станчић у центру, у приземљу. Агенција је донела решење којим се тај стан враћа, међутим, република се жалила на то. Замислите тај апсурд, па јел' република прави реституцију или неко приватно", каже Лазар Шећеровић, потомак Јеврема Грујића.

Држава има много више имовине и пољопривредног земљишта него што се потражује, па је враћање могуће потпуно спровести у натури, тврде у Мрежи за реституцију. Међутим, како није пописана, предмет је лошег газдовања и злоупотреба.

"Да би се спречила даља дискриминација грађана и свих осталих у односу на јавна предузећа, политички контролисана друга правна лица, неопходно је променити Закон о реституцији формалним увођењем супституције и укидањем ограничења која су неоснована, која су очиглчедно имала за циљ да заштите неке монополе", каже Миле Антић из Мреже за реституцију.

Пред Агенцијом за реституцију велики је задатак: да грађанима враћа имовину у натуралном облику, ако то није могуће, онда кроз обештећење, а да притом не угрози макроекономску стабилност земље.

"Радом у наредном периоду ми ћемо доћи до правог односа имовине која се може вратити у натури и оне која би ишла на обештећење. Тек када будемо имали потпуне податке, ми ћемо Владу Србије обавестити о томе и онда ће они у складу са тим моћи да доносе праве одлуке", каже директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић.

Процењује се да ће се права слика онога што се потражује, као и онога што је могуће вратити, имати крајем године.