Дан сећања на жртве Холокауста у Београду

Веће Јеврејске општине Београд одлучило је, наиме, на иницијативу Бнеи-Брит ложе Србије, да се 10. мај од ове године обележава свечаном академијом као Дан сећања на жртве Холокауста у Београду, јер тог дана 1942. године нацистичкој врховној команди је јављено да у Београду више нема јевреја, преноси Танјуг.

Градски менаџер Горан Весић је, на свечаној академији одржаној у једном од павиљона Старог сајмишта, позвао да се покрене иницијатива да и град Београд установи званичан дан сећања на Јевреје страдале у Другом светском рату.

Весић је најавио да ће градска власт убрзо изаћи пред јавност са планом преуређења некадашњег комплекса Старог сајмишта у меморијални центар, који ће служити као достојан подсетник на страшне догађаје из прошлости и упозорење да тако нешто више никада не сме да се понови.

"Никада ми није било јасно зашто Старо сајмиште није било обележено као стратиште и логор, иако су нека друга места обележена. Наша чврста намера је да у наредних неколико година учинимо прве кораке како би ово место било обележено као место сећања на наше суграђане који су страдали само зато што су Јевреји, као и на све друге које су овде страдали", рекао је Весић.

Према његовим речима, треба на достојан начин обележити и друга стратишта, попут Топовских шупа, која су, како је подсетио, у прошлости немаром продавана као грађевинско земљиште.

Председник Савеза јеврејских општина Србије Рубен Фукс оценио је да се историјским поукама може наоружати и сперечити да се зло понавља, јер механизми зла који су довели до масовних злочина у Другом светском рату понављали су се жиром света и по његовом завршетку.

Јевресса заједница, према његовим речима, жели да подручје целог логора Старо сајмиште буде заштићено и да се у њему установе меморијал геноцида над Србима, меморијал Холокауста, геноцида над Ромима и геноцида над антифашистима.

"У последњих неколико година све чесће чујемо гласове свести да ово треба радити. Нажалост, у овом тренутку не можемо да кажемо да смо имали велике напретке, али се надамо", рекао је Фукс.

Председник Бнеи Брит ложе Србија Бранко ССнап је тој иницијативи придодао и апел да се коначно утврди тачан број страдалих Јевреја у стратиштима Београда.

Потпредседник Јеврејске општине Београд Језеф Баруховић изразио је очекивање да ће Старо сајмиште бити проглашено меморијалним комплексом од посебног националног значаја, јер, како је упозорио, мрзитељи Јевреја поново дижу главу, што наилази на благу осуду у међународној заједници.

"ЗЗеља мрзитеља Јевреја и неонациста је да се Холокауст понови, али им се та жеља вероватно неће испунити, јер Јевреји су научили да се бране. Талас антисемитизма шири се Европом и дошао је до северних граница Србије, али се неће прелити у Србију, јер гарант за то је дуг суживот српског и јеврејског народа", рекао је Баруховић.

Процењује се да је у Београду пре Другог светског рата живело око 12.000 Јевреја, а рат су преживели само они који су благовремено побегли и они које су скривали њихови суграђани.

Свечаној академији је присуствовао и амбасадор Немачке у Београду Хајнц Вилхелм и заменик амбасадора Израела Итаи Милнер.