Деца незаштићена на интернету

Како савити џоинт, пушити марихуану, коцкати се, само су неки од лако доступних садржаја на интернету. Уз многобројне апликације, за чије коришћење готово да нема ограничења, рачунари и такозвани паметни телефони могу кориснике, из виртуелног, лагано да уведу и у реални свет - и то свет лоших навика и проблема. Најугроженији су управо они који о свему најмање знају - деца. 

Неколико десетогодишњака из Ужца покушало је да направи експлозив, али су, на срећу, заустављени на време. Потребни састојци и начин припреме били су лако доступни на интернету, баш као и све популарнија игрица, којом се симулира коришћење наркотика.

Питање је шта следи после такве игрице, а то је тек неколико примера из огромне базе података, анимација и апликација за чије преузимање, готово да нема ограничења.

"Управо та разноликост понуде и допадљивост садржаја на интернету може да буде опасна.  Постоје и он-лајн кладионице које могу привући велики број младих и довести их у ситуацију да буду злоупотребљени", каже Љубица Диковић, професор Високе пословно-техничке школе у Ужицу.

Деца су упорна када желе најсавременији телефон или рачунар, родитељи често попустљиви , а потом и заузети да би проверавали како се користе. За многе је то и потпуна непознаница.

"Самим приступом интернету деца улазе у разне апликације, па и најгоре. Треба одредити узраст од којег деца треба да имају мобилне телефоне", сматра студенткиња Невена Томић.

"Постоји много и едукативних ствари које се могу наћи на интернету. Све то зависио од човека, шта ће да користи", каже студент Ђорђе Романдић.

Онима који су мудро превазишли све сличне изазове, интернет је подршка у образовању, са мноштвом могућности. Најмлађи тај пут тек треба да пређу.

"Најмлађе у сваком случају треба заштити. Све зависи од родитеља, колико ће да посвети времена детету, како ће да га усмери. А на крају постоји и могућност филтрирања саобраћаја", каже Ђорђе Форст, сарадник у настави са Високе пословно-техничке школе.

"Постоји законска регулатива, која то регулише, али проблем је у ефикасном механизму који може све то и да испрати. Треба развијати ефикасне механизме који ће да спрече појаву лоших садржаја" каже професор Слободан Петровић. 

Дигитална генерација је стигла. Готово су самоуки, све дуже испед монитора, вребају их замке дигиталне ере. И то не треба заборавити, баш као ни чињеницу да постоје и многобројне игрице и корисни садржаји који могу бити занимљиви, да истовремено јачају интелектуалне способности.