Колико ће мање накнаде погодити породиље?

Из Градског секретаријата за социјалну заштиту РТС-у је речено да је ово прва мера и да је, због недостатка средстава у каси престонице, планирано да се све накнаде за социјално угрожене снизе од 30 до 50 одсто.

Смањење помоћи породиљама је нова брига за младе мајке. Имајући у виду да смо земља са најнижим наталитетом у Европи, питање је да ли је прва мера штедње морала да крене одатле.

Градски секретар за социјалну заштиту Ненад Матић истиче да морамо бити свесни објективног стања да буџет није могао да поднесе захтеве за помоћ.

"Ми смо досад имали ситуацију да од момента доношења решења за неку социјално угрожену особу па до момента добијања средстава прође више месеци. Боље да се нека врста помоћи смањи, а не да се укине, са тенденцијом да се она некад повећа или врати на старо", објашњава Матић.

Незапослене породиље ће од сада уместо 50.000 динара добијати 20.000, а запослене уместо 25.000 добијаће 10.000.

"То је био неки минимум минимума који може да прими једна трочлана породица у коју дође нови члан, а да је један родитељ незапослен", каже Драгана Соћанин из Удружења "Родитељ" и истиче да није фер да се копља ломе на онима којима је помоћ највише потребна.

"Свакако, то ни раније није било стимулативно. То је била прва помоћ, али сада су многе труднице које су незапослене разочаране зато што су изгубиле и ту помоћ", истиче Драгана Соћанин.

У Београду је прошле године било више од 6.000 породиља, од којих 5.000 незапослених. Град је, кажу, за помоћ тада издвојио 280 милиона динара. У овој години, већ има 3.000 породиља, а половина је незапослена.

Једнократна помоћ није пракса у свим градовима у Србији. Тамо где је има, породиље се жале да новац касни, негде толико да стигне кад дете напуни годину дана.