(Нe)мала брига за матерњи језик

На састанку са филолозима министар просвете Томислав Јовановић обећао је да у средњим стручним школама број часова из српског неће бити смањен. Остаје отворена дилема да ли треба одвојити наставу књижевности од наставе језика, која је изазвала поделу међу стручњацима.

На основу различитих истраживања показало се да готово 20 година неко само случајно одржи по који час језика у средњој школи. Посебно се то огледа у функционалној писмености са људима на факултетима, каже професор Милош Ковачевић са Филолошког факултета.

Зато је при прављењу програма за гимназије било предложено да се раздвоји настава књижевности и језика. Осим програма, поставило се и питање броја часова, па је идеја одбијена.

"Али, ја мислим да је идеја сада много ближа реализацији, зато што се показује да је општа елементарна неписменост на факултетима, да је општа неписменост у мас медијима, да је, заправо, статус језика и тамо где мора да буде, на пример на журналистичким одсецима, за Правни факултет, заправо никакав", каже Ковачевић.

Велики број стручњака сматра да то не би био добар потез.

"А ја се плашим да бисмо тим с једне стране заиста заштитили наставу језика, али бисмо с друге стране добили предмет који би се звао књижевност, а ја се тога плашим", рекао је председник Друштва за српски језик и књижевност Србије Александар Милановић.

Каже да су тенденције последњих 20 година, да настава подразумева бисере и класике светске књижевности, а све мање бисере и класике српске књижевности.

Да подсетимо, Министарство просвете, у корелацији са Националним просветним саветом, прописује планове, програме и фондове часова.

Александар Јовановић, професор Учитељског факултета каже да управо у Европи матерњи језици у готово свим земљама имају повлашћен статус, и по ономе како се предају, и по броју часова.

"Када се бавимо чувањем језика, онда га ми чувамо од његовог нестајања, то значи од његовог умањивања, од његовог кварења од злоупотреба језика", објашњава Драган Лакићевић, главни уредник Српске књижевне задруге.

Као установа културе која је повезала три века, Српска књижевна задруга основала је Одбор за српски језик, који ће се бавити језиком - његовим истраживањем, неговањем и чувањем. И опомиње да би о језику требало да брину и друге установе културе.