Штета на малињацима пола милиона евра

Aгроном Јован Милинковић рекао је да би штета била знатно већа да је снег пао и у селима која се налазе на мањој надморској висини и у којима је највећи број малињака, преноси Бета.

Милинковић је прецизирао да је штета причињена на малињацима који се налазе на надморској висини изнад 800 метара, где је било највише снега, и где има око стотину хектара под малињацима.

Воћари из тих села кажу да је "комплетан род уништен" и подсећају да се слична ситуација са снегом у априлу догодила 1996. године.

Зоран Јовановић из подгорског села Гуњаци рекао је да је "најкритичније" у малињацима у пределу Рожња, где је пало више од 15 сантиметара снега.

Додао је да су воћари у селима око Осечине и Пецке уочили и појаву биљних штеточина и болести, те да су срне "постале домаће животиње" и на део штете које оне сваке године причине ластарима малина "мора се рачунати и овога пута".

Највећи број малињака у Колубарском округу налази се у селима на надоморској висини од 500 до 800 метара. Ваљевско малиногорје, првенствено у општинама Ваљево и Осечина, сада се свело на око 1.000 хектара.

Стручњак Института за воћарство у Чачку Александар Лепосавић рекао је да су ниске температуре и снег нанели највише штете малинама и шљивама у околини Чачка.

Лепосавић је рекао агенцији Бета да су малине и стари засади шљива механички оштећени, односно да је под теретом влажног и тешког снега дошло до ломљења грана. 

Он је додао да су највише оштећени малињаци у Ивањици и Ариљу. Према његовим речима, јабуке, крушке, брескве и вишње нису директно оштећене.

Стручњаци у Институту за воћарство саветују воћарима замагљивање за сада паљењем ватре, које могу да ублаже последице од мраза и истичу да је орошавање једини прави начин заштите од мраза.