Реформа образовања предуслов за напредак

Да би се до посла лакше долазило, потребна је и реформа образовања која се све чешће наводи као предуслов за напредак целог друштва. Радуновићева каже да за највећи број акција нису исказана потребна средства, и колико шта кошта.

"Можда бисмо добили из неких ИПА фондова или из неких других извора. Ја претпостављам када буде нова влада успостављена да ће се позабавити тиме и мислим да је потребно да се то што пре уради с обзиром да је Стратегија усвојена октобра 2012. а важи до 2020. године", рекла је Радуновић у Дневнику РТС-а.

Изразила је сумњу у достижност циљева из Стратегије реформе образовања.

"Постоји сумња, али у принципу је изводљиво. Ако се мало уозбиљимо и кренемо интензивније да радимо на томе могло би којешта да се уради, али бојим се да и даље остајемо при старим навикама", рекла је професорка Радуновић.

Коменатришући притисак који родитељи често врше на насатавнике како би деца имала боље оцене, Радуновић је рекла да је та појава непожељна у образовању.

"Ми смо последњим извештајем Завода за евалуацију добили податак да је 14 одсто вуковаца било на прошлој матури, што је превише за Србију, а у осмом разреду је било преко 40 одсто одличних ученика. Када добијете завршни испит и екстерну евалуацију, просек бодова је 10 од 20, што не одговара ситуацији која се исказује кроз оцене", упозорава председница НПС-а.

Говорећи о предстојећој матури на којој ће се први пут решавати непознати задаци, Радуновић је рекла да је то модел који може да коригује необјективно оцењивање.

"Ако деца и родитељи знају да су оцене поклоњене и да иза њих не стоји знање онда постоји стрепња. Они који су одрадили и заслужили своје оцене немају разлога за страх. Непознати задаци нису непознати, то је све из градива. Хоћемо да коригујемо можда незаслужене оцене и онима који су радили дамо прилику да поправе скор", рекла је Радуновић.