Маћехински према матерњем језику

За обраду Ане Карењине генерација шабачких фармацеута имаће довољно часова. Међутим, питање је да ли ће је читати и наредна генерација фармацеута и медицинских сестара, јер ће, уместо три, имати два часа српског језика недељно. О томе је Медицинска школа у Шапцу недавно обавестила ресорно Министартство.

"Ако их нисмо укоренили језиком, онда им нисмо изградили идентитет, а онда смо у великом проблему. Можда једној медицинској сестри није потребан већи број часова, али Србији јесте", сматра професорка Татјана Јовановић из шабачке Медицинске школе.

У земљама у окружењу, број часова у стручним школама два пута је већи.

Председник Друштва за српски језик и књижевност, професор Александар Милановић, сматра да нема довољно национално јасно изражене свести у одговарајућим институцијама.

"То је стање које прети да створи такву духовну климу да ћемо добијати потпуно неписмене генерације, из те њихове неписмености произилазиће и све њихове друге рупе у култури", каже професор Милановић.

"Ако се у средњој школи не буде радио језик, онда сте ви заправо укинули нешто што се заправо једини пут чуло у животу у основној школи и сад се неће чути никако", подсећа професор Филолошког факултета у Београду, Милош Ковачевић.

Ништа бољи статус није ни у основној школи, четири - пет часова недељно. Двоструко мање него, на пример, у Француској. Управо у Европи у готово свим земљама матерњи језици имају повлашћени статус и по начину на који се предају и по броју часова.

"Хитно треба повећати фонд часова из матерњег језика. Најмање шест у прва четири разреда и најмање пет у вишим разредима основне школе гимназије. То је минимум, то није максимум", наводи професор Учитељског факултета у Београду Александар Јовановић.

Са смањењем фонда часова и одређен број професора остаје без посла. Од заштите радних места, али пре свега језика и писмености, кажу професори српског језика, не одустају. Обратиће се Друштву за српски језик, а потом новом министру просвете и влади.