Самохрани родитељи, храброст без подршке

Зорица Банићевић Цурман брине о најтежим болесницима у Клиничком центру. Самостално брине и о двоје деце, десетогодишњем Милошу, са тешким здравственим проблемима и 21-годишњем Марку, преко дана грађевинском раднику, преко ноћи студенту медицине.

Од развода је прошло 15 година. За то време, каже, суочавала се са проблемима као и други родитељи у Србији.

"Првенствено су то, као и цела наша држава, финансијски проблеми, не могу да испуним очекивања ни своје деце ни своја сопствена. Сналазила сам се, радила сам прековремено, послове који нису у мом домену, некако смо преживели", каже Зорица Банићевић Цурман.

Истиче да народ још увек има слуха за проблеме самохраних мајки, што не може рећи и за државу.

Зорица је, каже, успела, али многи у сличној ситуацији нису. Истраживање показује да овакве породице имају лошију позицију на тржишту рада, за петину ниже приходе. Зависни су од шире породице, али парадоксално, из њих често искључени.

У најнезавиднијој позицији су невенчане мајке - свака друга живи с родитељима, свака трећа је без посла, а тек свака четврта власник некретнине у којој станује.

"Јавност често очекује да су невенчане мајке оне које су се одлучиле саме да рађају и да су оне добро ситуиране и високообразоване. У Србији невенчане мајке су чешће особе нижег образовања које имају ниска примања, мање су запослене", каже Смиљка Томановић, ауторка истраживања.

Развод са партнером не сме да значи и развод са дететом, поручују у Министарству рада и социјалне политике. Најављују да би ове године могао да се измени Породични закон и оснује алиментациони фонд, који би надоместио понашање неодговорних родитеља.

"Самохрани нису невидљиви у систему, а да ли је то довољно да подржимо такву породицу, то свакако није. Можда материјални статус није примарни, али је највидљивији проблем са којим се сусрећу породице, мени се ипак чини да је најзначајнији проблем организација живота", рекао је Драган Вулевић из Министарства рада и социјалне политике.

"Одговорност једног родитеља је много већа него када су у питању оба родитеља и стога проистичу проблеми анксиозности, депресивности, осећаја несигурности и повећаног осећања одговонрости за то родитерљство", каже Борјана Савић, психијатар и породични терапеут.

Ипак, у Србији је мање породица са једним родитељем него у свету. Чешће су у развијеним земљама - у Сједињеним Државама таква је свака трећа, у земаљама Европске уније у просеку свака осма.