Слово које отежава живот

Једанаесто слово азбуке, које у неком имену мистериозно нестане, а у другом се уметне где му није место, многима је задало велике муке.

Виомира из Ивањице, често су уписивали као Вијомир, па је на крају и променио име.

Један Лесковчанин због изостављања тог слова у имену није се нашао на листи за народне посланике.

Због грешке администрације, наша саговорница да би превела наследство, морала је да доказује да су Михаило и Михајло иста особа, то јест, њен покојни деда.

"Да бих то доказала требало је да извадим крштеницу што је немогуће пошто је реч о умрлој особи. Друга варијанта је била да пронађем сведока, међутим, то је било немогуће с обзиром на то да ми је деда рођен 1901. године. А онда су понудили да се снађемо, заправо да слажемо да, па као 'Зар не можете да кажете да је он жив да вам његова крштеница треба да би добили евентуално неку социјалну помоћ'", објашњава наша саговорница, која је желела да остане анонимна.

Због погрешног матичиног броја или чак два матична броја, дешава се и да грађани не примају пензију или плаћају туђ порез. За то су најмање криви матичари, тврде у општини Палилула.

"Матичар може да начини грешку у смислу да уместо Драгана напише Драгиња", наводи шеф Одсека за лична стања грађана и вођење матичних књига Драгана Јовановић.

"Дешава се да је странка доставила документа у којем већ постоји грешка.  За такву врсту грешке странка је дужна да каже матичару одмах приликом уписа, најчешће странка то не уради", објашњава Јовановићева.

Ако грешка није на време исправљена, пре на пример 50 година, доказивање идентитета је теже. Углавном нема доказа, сведока. Са тим проблемом се често срећу грађани у поступку реституције. Међутим, где има воље има и начина да се грешке исправе. Код матичара та процедура је бесплатна.

"Лице које жели да изврши исправку у матичној књизи поднесе захтев и доказе на основу којих тврди да је грешка учињена и доказе на основу којих мисли да грешка може да се исправи", истиче Драгана Јовановић.

Од 100 одсто поднетих захтева, додаје, можда се 0,1 не реши позитивно. А то мало нерешених случајева доказивања идентитета решава се на суду.

Ко год да је направио грешку, грађани сами морају да је исправљају - од шалтера до шалтера. Решење у будућности можда постоји.

Директор Управе за дигиталну агенду Душан Стојановић каже да је у плану да се развије један сервис који ће грађанима омогућити да измене своје личне податке кроз матичне књиге без одласка у саме државне органе где и прилажу захтев, већ електронским путем.

Да би вам живот био једноставнији, а админитрацији посао лакши, најбоље решење за обе стране јесте: Два пута читај, два пута провери - једном пиши!