Криза преговора синдиката и послодаваца

Ниједна власт у Федерацији БиХ у последњих 10 година није разговарала озбиљно са радницима, а незаконите и лоше приватизације отерале су многа предузећа у стечај и оставиле раднике без посла, кажу босански синдикалци.

Истичу да је у Сарајеву било више мирних и достојанствених протеста који нису омогућили разговоре о социјалним проблемима.

"Дешавало нам се да нам пољопривредници организовани у своје удружење месецима спавају испред државне скупштине и на Тргу БиХ у шаторима, да дужносници пролазе поред њих и не обазиру се на њихове захтеве. Значи, морали су се овакви радикални протести десити да би се та охола власт пробудила на неки начин и заиста озбиљно схватила те људе", каже Минка Рашидбеговић, председница синдиката финансија у Федерацији БиХ.

У Републици Српској синдикати нису тражили протесте попут оних у Сарајеву, али је председништво синдиката свакодневно било у контакту са својим повереницима у предузећима како би решавали проблеме.

Највише их имају са менаџерима страних фирми који, да би добили награде за добре резулатате пословања, смањују плате и често продужавају радно време.

"Често се и не плаћа прековремени рад, међутим, ми то решавамо са инспекцијом рада која има надлежност да проверава поштовање општег, гранског и колективног уговора и идемо све до судова", наводи Тане Пеулић, председник Синдиката металаца Републике Српске.

На предложене измене закона о раду не пристају српски нити хрватски синдикати. Ипак, као кандидати за Европску унију и тај закон морамо ускладити са европским законодавством тако да су разговори радних група социјалних партнера настављени и у мандату техничке владе.

"Овај курс који је заузела Влада, нека је и техничка, нека је и у оставци, а то је, надам се да ћемо дочекати да коначно прође кроз Социјално-економски савет и да ниједан предлог закона, поготово тако важних закона који уређују свет рада, не треба да иде на неки други начин", сматра Владислав Јевтовић из БОФОС синдиката.

Међународне синдикалне организације подстичу преговоре као једино могуће решење.

Рул Роцхојзен, председник Светске организације раднике, сматра да треба увек преговарати.

"Оно што се дешава на нивоу компанија и на нивоу гране са колективним уговорима је првенствено нешто између послодаваца и запослених и није на првом месту неки договор са Владом. Зато не треба чекати резултате избора јер данас ће на изборима једна странка бити најјача а друга мала, а сутра можда на следећим изборима обратно", објашњава Роцхојзен.

Ако је веровати народној мудрости да ни мајка не храни дете док оно не заплаче, онда је и за синдикате решење гласнији и истрајнији захтев властима за преговоре.