Како делинквенте вратити на прави пут

Професор кривично-процесног права Милан Шкулић каже да малолетничка делинквенција у Србији није у порасту, али да је већи број тежих дела, која привлаче пажњу јавности.

Увек су таква дела у жижи јавности, те због тога постоји утисак да је број преступа у порасту, рекао је Шкулић гостујући у Дневнику РТС-а и додао да је деклинквенција на истом нивоу као и у остатку Европе.

Наглашава да је закон о малолетничкој делинквенцији добар, и да је добио добре оцене у свету и у ЕУ. Данас се, истиче, ради и на новом закону, који ће бити у духу садашњег, а који ће унети додатна побољшања.

Идеја је да се смањи стопа повратка, која је овде значајна и да се учини да онај ко крене не остане до краја на том путу, рекао је Шкулић.

Од 14 до 16 година изричу се само васпитне, а од 16-18 могу и казнене мере. Годишње се изриче четири до пет одсто васпитних мера, а један одсто малолетничког затвора, каже Шкулић, истичући да су то најтеже санкције.

Званична статистика каже да је висок проценат повратника, око 65 процента, али и да је слично у Европи, каже Шкулић.

Ако, међутим, иста особа почини неко кривично дело када постане пунолетна, онда се то не региструје, објашњава Шкулић и додаје да је највероватније укупан проценат повратника око 80 одсто.

Васпитна мера као последња шанса 

Број штићеника у Заводу за васпитање деце и омладине у Београду прошле године је повећан за готово половину у односу на 2012. Као део васпитне мере, они у Заводу проведу од шест месеци до две године.

Повећан број изречених васпитних мера не значи да је повећан и број извршених кривичних дела, указује директор Завода Драган Роловић.

"Суштински он представља последицу једне озбиљне и опширне реакције коју је систем социјалне заштите покренуо последњих година на превенцији малолетничког преступништва", рекао је Роловић.

Истиче да се изрицањем васпитне мере малолетнику даје последња шанса да се врати направи пут. "Ако их у прва три месеца прихвате правила, ми смо уверени да ћемо успети да одрадимо третман до краја и вратимо малолетника на прави пут", каже Роловић.

У Заводу постоји и програм тзв. интензивног третмана. Ту се деца са поремећајем у понашању припремају да наставе живот у друштву и школовање после преступа. 

Тај Завод је једини у југоисточној Европи који збрињава и малолетне азиланте - децу која на путу од више хиљада километара из, углавном, ратних подручја остану без пратње родитеља или старатеља. Прошле године кроз дом их је прошло 46, а највише има Авганистанаца.