Људски немар угрожава Дрину

Због једне од наших најлепших река - Дрине, само Бајина Башта годишње има око пола милиона туриста. Велики туристички и развојни потенцијал те реке и њених притока годинама угрожава људски немар. Због тога је питање колико ће Дрина још издржати и да ли ће, коначно, бити уведен ред на њеним водама и приобаљу.

Дрина је прошле године заинтересовала људе са свих меридијана захваљујући једној фотографији на сајту Националне географије. Сада је тај призор потпуно другачији, неспојив са очекиваном сликом за оне који су из далека дошли да се увере у лепоту ове реке.

"Дрина је дивна. Одушевљен сам њоме. Ову лепоту морате сачувати и спасити за све нас", каже Павел Алексејевич Ларинов из Краснојарска у Сибиру.

Иако важи за моћну реку, Дрина не може да се избори са свим смећем, депонијама у њеном приобаљу, канализацијом која јој загађује притоке, и багерима који рове речно дно.

И овог пролећа, шљунак се вади уз примамљиву рачуницу - кубик је око хиљаду динара, а Бајнобаштани тврде да се на неколико локација дневно извади око 500 кубика, иако је локалној самоуправи поднет тек један захтев за експлоатацију шљунка, који још није ни решен.

"Ако се овако настави експлоатација речних наноса да ћемо добити мртву реку", каже рибочувар Милоје Јовановић. 

"Ми сматрамо да локалне самоуправе кроз чију територију Дрина пролази морају да преузму одговорност и да брину о њој", истиче директор СТЦ "Бајина Башта" Дејан Млађеновић.

Сваке године локална самоуправа издвоји око четири милиона динара за чишћење Дрине. За кратере на речном дну нико не одговара, нити се санирају урушене обале. Вода је често замућена, а ниво реке је и овог пролећа низак због недостатка падавина.

Само од Перућца, до Бајине Баште, на око 12 километара, последњих година пресушило је десетак извора и нестало исто толико мањих притока Дрине.

Суша чини своје, али је нејасно, зашто се не зауставе они који зарад сопствене добре зараде уништавају једну од најлепших река Балкана, реку која је значајан потенцијал воде за пиће. Таква Дрина ускоро неће бити добар дом ни младици, највећем представнику пастрмског рода, која је у првој категорији заштите.

"Оваквим чином и ово место ће бити уништено, тако да неће бити могућности да се она природно изместиу реци Дрини", каже Милан Поповић из рибарског удружења.

Страх да Дрина може постати мртва река, овде сматрају оправданим, јер године пролазе а да чак ни Удружење Еврорегија Дрина, са седамнаест чланица, општина из три државе дринског слива, није успело много да промени, ни са једне ни са друге њене обале.