Од уџбеника беже и ђаци и наставници

Да би било који тест ђаци добро урадили неопходно је учење с разумевањем, логичко размишљање и, пре свега, функционално знање. Пут до тога иде преко доброг уџбеника. Најновија истраживања Института за психологију која сумирају дугогодишње праћење квалитета уџбеника показују да напретка има, али највише у дизајну ученичких књига. Уџбеници се и даље слабо користе у школи, из њих се учи код куће - и то кад се мора.

Шаренији, ликовно богатији, са занимљивостима и ребусима, ипак и даље не остварују своју суштинску улогу - да подстичу учење с разумевањем.

"Још увек недостаје она потпора да уче ученика да мисли, како се изграђује знање, просто да доводи ученика у ситуацију да мора да мисли док учи, а не да једноставно понавља и самим тим напамет учи информације које су дате и презентоване у уџбенику", рекла је Слободанка Антић са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију.

Уџбеник је "као нужно зло". Избегава се, признају ђаци, што се више може. Томе подлежу и наставници.

Школарци кажу да наставници претежно диктирају - неки мање, неки више. Ретко кад користе уџбенике јер сматрају да је боље учити из свеске.

Професори су сагласни с тим да уџбеници нису довољно заступљени у настави. Разлози су различити.

"Постоји избор књига који је направљен од пре неколико година, па се уџбеници наслеђују, самим тим смо лимитирани у избору сваке године", каже учитељица Светлана Бабић.

"Видео сам много пута прву наставну јединицу нејасну и нама одраслима, а камоли детету", каже Драги Лукић, директор Основне школе "Светозар Марковић" у Београду.

У бици да се допре до детета нико се не труди довољно, тврде стручњаци. Професори нису довољно добри посредници у, како кажу, продаји знања деци. Писцима ђачких књига замерају да суштински нису блиски деци.

"То значи да потпуно разумеју начин његовог размишљања, језик којим се служи, његова интересовања и потребе да нађу пут до ученика такав какав јесте", каже Слободанка Антић.

У Заводу за издавање уџбеника кажу да је у последњих 20 година учињено све да се уџбеници прилагоде тренутку у којем ученик стиче знање. 

"Они кад-кад могу да буду тешки за разумевање, али никада не смеју бити ван онога што је наставни план и програм који неко у Министарству просвете мора добро да процени који програм за који узраст важи", рекла је Јелена Ивановић из Завода.

У циљу приближавања ученику, Завод најављује "живи уџбеник".

"Дете ће помоћу телефона који имају такав програм, рецимо из предмета историје, одмах моћи да добије живу слику из филма, или, да кажем, покретних слика о догађају о којем је реч", каже Ивановић.

Како је истакнуто, таква проширена реалност биће прелазна фаза до електронског уџбеника који ђаке чека у будућности.