Обележен Дан Војне академије

Доделом признања најуспешнијим припадницима Војне академије и захвалница институцијама које су посебно допринеле наставном процесу током протекле године Војна академија је обележила свој дан.

Интересовање за упис на ту високошколску институцију све је веће, а до краја марта је отворен конкурс за пријем кадета за упис у следећу школску годину. 

За најбољу катедру проглашена је катедра Војномашинског инжењерства, а признање за најбољег наставника уручена је пуковнику Мирославу Талијану.

Најбољи наставник у Војној гимназији је војни службеник, професор историје, Чедомир Млинаревић, док је најбољи научни радник потпуковник Миленко Андрић, дипломирани инжење из катедре војних електронских система.

Ректор Универзитета одбране генерал-потпуковник Миодраг Јевтић уручио је признања и Виктору Џасеру Миленковићу, Бојани Регодић и Јелени Николић, као најбољима у класи кадета.

Признање је уручено и најбољем студенту из грађанства Момиру Марковићу, као и најбољем ученику 38. класе Војне гимназије Стефану Коварбашић.

Захвалнице и признање уручене су и Управи за одбрамбене технологије Сектора за материјалне ресурсе Министарства одбране, Математичком факултету Универзитета у Београду, Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић" и Јавном комуналном предузећу "Зеленило Београд".

Начелник Секретаријата Војне академије Милољуб Сретеновић уручио је и значку Војне академије пуковнику Јовици Костићу, а продуценту игране ТВ серије и филма "Војна академија" Небојши Гарићу малу плакету Војне академије.

На свечаности су уручене и дипломе мајорима Љубинку Карапетровићу и Александру Гошићу који су стекли академски назив магистра војних наука.

Сретеновић је истакао да је свечаност поводом Дана Војне академије и 164. годишњице постојања војног школства у Србији прилика када треба да се покаже колико је урађено у протеклих годину дана.

''Данас је прилика када треба да покажемо колико смо себе уградили у 164. године. Једна година у скоро два века постојања Академије није много, али је свака значајна и мери се оствареним достигнућима у односу на претходну, а цени да ли смо и колико испунили очекивања и циљеве који су пред нас постављени", рекао је Сретеновић.

Истакао је да је Дан Војне академије прилика када треба да се осврне не само једну годину иза себе, већ дубље у богату традицију где би требало потражити доказане вредности које ће помоћи да се лакше сагледа где се данас налазимо и како ћемо успешније и одлучније корачати ка будућим изазовима.

Сретеновић је подсетио да је оснивањем артиљеријске школе 1850. године одлуком кнеза Александра Карађорђевића Србија препознала потребу да је за будуће тешке године неопходно припремити стручан официрски кадар кооји ће успешно водити војску у одбрани свог народа.

Према његовим речима, 30 година након оснивања прве официрске школе јавила се потреба оспособљавања официра за различите дужности, па је 1880. године Артилеријска школа реформисана у Нижи у Вишу Војну академију.

Свечаности на Војној академији присуствовали су државни секретар Министарства одбране Зоран Ђорђевић, придставници министарстава, образовних институција, верских заједница, културног и јавног живота.