Када ће жене заиста бити равноправније?

Она није бржа од метка или снажнија од локомотиве. Али од ње се очекује да свакодневно постигне скоро па немогуће. Осим што осам сати дневно ради исто што и њен колега, плаћена је 17.000 мање. Чим заврши посао жури по децу у вртић или школу. Кува, пере, чисти. Оне су најдискриминисанија већина. Често себе не виде у том светлу. Друштво их први пут види као такве.

"Верујем да је разлог томе и чињеница да се последњих месеци јако много говорило у различитим кампањама о насиљу над женама, о томе да нема довољно жена тамо где може, тамо где се одлучује", каже повереница за заштиту равноправности Невена Петрушић.

На селу, у пракси жене не наслеђују имања, а од мужа зависи да ли ће им бити уплаћени доприноси. Чак и када измирују обавезе према држави, оне немају ни дана породиљског боловања.

Тек свака трећа жена у Србији је запослена. Оне које јесу, неретко страхују да би одлазак на породиљско боловање могао да угрози њихову каријеру.

"Посебно у мањим приватним компанијама где се, према њиховим речима, често дешава да послодавци не поштују слово закона, али се о томе из разумљивих разлога не говори тако често и не говори јавно", објашњава совиолог Жарко Вулетић.

А ни о традиционалном схватању да је жени место само у кухињи, ретко ко би чак и да тако мисли, говорио пред камерама. И то је помак. Али је чињеница да су и данас послови попут васпитачице резервисани само за жене. У говору нам је тешко да традционално мушка занимања изговоримо у женском роду - војникиња, суткиња или возачица.

"Тиме чинимо жене видљивим, тиме показујемо да смо привржени истински родној равноправности, тиме пошујемо и достојанство жена и мушкараца на исти начин", истиче невена Петрушић.

Да ли је жена која води један спортски тим тренер или тренерка? Да ли кажемо директор или директорка? То и није толико важно, колико да и тренер и тренерка и директор и директорка имају иста права.

Европска комисија је усвојила предлог да се до 2018. у пет хиљада великих европских предузећа доведе до нивоа да 40 одсто жена буде укључено у управне одборе. Данас је та ситуација далеко од тога. Постоје земље у ЕУ у којима је свега пет одсто жена у управним одборима великих компанија, а просек је негде 10 до 15 одсто", каже Жарко Вулетић.

Најбоље место за живот жена је на Исланду, за образовање у Катару. Највише места у парламенту освојиле су у Руанди, док је у Индији највећи број жена које возе такси.