Ускоро закон о имовини страдалих у Холокаусту

Србија би, попут других европских држава, требало да донесе закон који би се бавио статусом имовине одузете од јеврејске заједнице током Холокауста у Другом светском рату, а директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић рекао је да се доношење таквог закона очекује у наредних шест месеци.

Закон би у фокусу имао имовину без наследника која је после рата национализована, будући да су читаве породице које су биле њени власници убијене.

Секулић је, на конференцији "Национализација, конфискација и реституција - историјска, законска, економска и политичка питања", подсетио да је током Другог светског рата у Србији убијено 90 одсто чланова јеврејске заједнице и да је пред данашњом генерацијом морална обавеза да исправи део неправде и колико год је могуће отклоне последице Холокауста.

Он је објаснио да су у другим државама, када је реч о имовини без наследника која је одузета од Јевреја, обично формирани фондови којима заједнички управљају држава и јеврејска заједница.

"Србија ће имати специфична решења, али оквир је тај да се формира ентитет којим би управљала јеврејске заједница, држава и евентуално неко из светске јеврејске заједнице", објаснио је Секулић.

Према његовим речима, морална је и људска обавеза данашњих генерација да отклањају неправде из прошлости, јер питање је да ли је зло које је довело до Холокауста мртво или се само умирило, и зато је неопходно чинити кораке како се нешто слично не би догодило у некој другој форми и на неком другом месту.

"Законом о реституцији из 2011. отвара се последње поглавље реституције, процеса који траје већ 24 године. Последњи корак и законска претпоставка за то је доношење закона о враћању имовине која је одузета као последица Холокауста и доношење тог закона очекујемо у року од шест месеци", рекао је Секулић.

Амбасадор Израела Јосеф Леви је подсетио да је на територији некадашње Краљевине Југославије убијено око 67.000 од 82.000 јевреја, а да је у Србији од око 34.000 Јевреја у Холокаусту нестала 31.000.

"Налазимо се пред озбиљним законским, моралним и филозофским питањем. Ти људи су живели у неким становима, а за собом су оставили синагоге, школе, фабрике, имања, и шта се догађа са том имовином после њиховог убиства? Шта је са оним породицама које су истребљене до последњег члана, питање је сложено али није нерешиво", констатовао је Леви.

Леви сматра да је ово шире европско питање, а да, када је реч о Србији, верује да је његово решавање у добрим рукама и зато очекује добро, реалистично и морално решење.

Како је објаснио, ово питање са економског становишта није толико компликовано у Србији колико у неким другим европским државама, као што је Пољска, где је постојала бројнија јеврејска заједница.

Леви је нагласио да потреба да се реши питање јеврејске имовине која је остала без наследника ни на који начин није уперена против Србије и да неће пред њу ставити немогуће финансијске обавезе.

"Економске могућности Србије су ниске, али су и очекивања ниска. Не говоримо о неким драматичним износима, ово је напросто покушај да се досегне правда у једној држави која схвата каквим су злочинима Срби и Јевреји били заједно изложени током нацистичке окупације", објаснио је Леви.

На конференцији је говорио и заменик америчког амбасадора у Србији Гордон Дугуд, који је истакао да та држава доследно подржава захтеве својих грађана за задовољење правде и враћање имовине која им је одузета пре него што су емигрирали из ратом опустошене Европе.

"Питање реституције није за САД спољнополитичко већ унутрашње питање, јер људи су из разних крајева света примљени као имигранти и гарантовали смо им правду", објаснио је Дугуд.

Он је подсетио да је приликом доношења Закона о реституцији у Србији обећано да ће бити усвојен и закон који би обухватио имовину без наследника и да он мора да буде донет јер је саставни део економских реформи.

"Док год се не реши питање реституције, не може да се заокружи ни процес економских реформи, као што је приватизација државне својине. Док год не буде разјашњено питање власништва над имовином, страни инвеститори ће добро размислити пре него што уложе овде", рекао је Дугуд.