Достојно сећање на Велики рат

Један од првих послова који чека следећу владу биће обележавање стогодишњице Великог рата. Цео свет ће се на Видовдан сећати Сарајевског атентата, а многе ће занимати како се на тај догађај гледа у Србији, званично и јавно.

Документом из 28. јула 1914. Аустроугарска је објавила рат Србији. Уследио је талас објава рата и 50 месеци сукоба, какве свет до тада није видео. Зато су га и назвали Велики рат.

Српски историчари су сложни, када се о стогодишњици размишља треба почети од чињенице да никада у својој историји, ни пре ни после, Србија није била тако омиљена у свету.

Момчило Павловић са Института за савремену историју рекао је да неки кажу да се на Белој кући у неком моменту вијорила српска застава, а у Лондону је организован косовски дан.

"Говорило се о херојској Србији. Ми знамо да је то највеће прегнуће Срба и српске државе. Ако је тако, то заслужује достојанствено сећање и комеморисање тих догађаја", рекао је Павловић.

Историчари подсећају да у односу на целокупно становништво, Србија је била држава са највећим бројем људских жртава - 1918. дочекала је са 60 одсто мушких глава мање. То је историја на коју се мора подсећати.

Историчар Миле Бјелајац рекао је да жртве не треба заборавити и да треба да се реконструише бар на локалном нивоу до републике - име и презиме, средње слово, чин свих оних који су положили живот у току Првог светског рата за одбрану и ослобођење Србије, наравно и за стварање Југославије у оно време.

Победа упркос губицима 

Упркос огромним губицима, Србија је из рата изашла као победница.

Мирослав Перишић из Архива Србије рекао је да су то два становишта која морамо имати у виду, полазећи од свих тих садржаја попут научних зборника докумената, изложби, заштите меморијала, заштите архивске грађе.

Бјелајац сматра да је потребно истаћи моменте који Србију чине великом у том рату и ондашње људе који су били можда јачег, чвршћег кова, почев од политичара па до задњег војника.

Почетак Великог рата обележаваће се у целом свету, као и стогодишњице важних битака. За Србију је питање нарочито осетљиво јер се поводом за рат сматра Сарајевски атентат.

Мишљења су подељена - од тога да чин Гаврила Принципа нема везе са тадашњом Србијом, до става да заслужује адекватну почаст. 

Павловић каже да не треба сада отићи у другу крајност и деловати параноично - па ако неко каже да је Гаврило Принцип терориста, да ми одмах скачемо.

Према његовим речима, свако има право да мисли и ради шта хоће, али је важно шта ми мислимо и како можемо да пласирамо наш поглед на те догађаје.

Перишић је рекао да је престолонаследника убио поданик друге државе, тако да он (тај датум) за нас нема значаја у смислу неког државног обележавања. "За нас, Први светски рат почиње оног дана када је Србији упућен телеграм објаве рата и Сарајевски атентат је питање за историчаре", истиче Перишић.

Историчари апелују да треба променити приступ обележавању важних стогодишњица које нам наилазе. Треба стварати научне садржаје, спровести медијске акције и, што је најважније, најозбиљније се посветити овој теми на школским часовима.

Искуство обележавања стогодишњице балканских ратова показало је да српска јавност, а посебно млађе генерације, о историји којом могу само да се поносе не знају готово ништа.