Жене прве по дискриминисаности

Већина људи у Србији сматра да су жене највише дискриминисана друштвена група, а за њима следе Роми, особе са инвалидитетом, сиромашни и стари, показало је истраживање повереника за заштиту равноправности и Програма УН за развој (УНДП).

"Друштвену стварност у Србији обележавају широко распрострањени родни, етнички и други стереотипи и предрасуде, а ниво социјалне и етничке дистанце према појединим мањинским групама и даље је изразито висок", рекла је повереница Невена Петрушић на представљању резултата у Београду.

Као најдискриминисанију групу, 42 одсто испитаника означило је жене, а 41,5 одсто Роме, који су у истраживању из 2012. били на првом месту.

Према речима Невене Петрушић, до смањења дискриминације неће доћи ако се не савладају "ауторитарни менталитет, политичка некултура и предрасуде", и успостави вредносни систем у коме се разлике међу људима прихватају.

Према резултатима извештаја, постоје "значајне предиспозиције" за дискриминацију према припадницима лезбијске, геј, бисексуалне и транссексуалне (ЛГБТ) популације, а 49 одсто испитаника сагласно је са тврдњом да је хомосексуалност "болест коју треба лечити".

Такође су уочене укорењене предрасуде према мањинским етничким и "нетрадиционалним" верским заједницама, а 35 одсто грађана сматра да мале верске заједнице "краду душу људима".

Највећи степен етничке дистанце постоји према Албанцима, које више од половине испитаника не жели у својој породици, а 25 одсто као комшију, док петина испитаника сматра да они уопште не треба да буду држављани Србије.

Велики број људи изразио је неспремност за ступање у породичне односе са Ромима (56 одсто), Бошњацима (43 одсто) и Хрватима (39 одсто).

Резултати показују да су грађани свесни да је дискриминација широко распрострањена, а више од трећине испитаника сматра да је она најраширенија у сфери рада и запошљавања.

Тај податак се подудара са статистиком повереника, по којој се више од трећине притужби грађана тој институцији односи на дискриминацију на раду и приликом тражења посла, рекла је Невена Петрушић.

Као најодговорније за постојање дискриминације, али и као задужене за њено сузбијање, грађани виде политичке странке, Владу и Скупштину Србије, медије и правосуђе.

Директорка УНДП-а у Србији Ирена Војацкова Солорано рекла је да у Србији постоје добри закони против дискриминације, али да је питање како се они спроводе, и истакла да ће њена организација наставити да подржава рад Повереника за заштиту равноправности.

Истраживање "Однос грађана према дискриминацији у Србији" спровео је Центар за слободне изборе и демократију (Цесид), а оно је по четврти пут организовано у Србији.

Истраживање је спроведено методом лице у лице на случајном узорку од 1.200 грађана старијих од 15 година, у периоду од 21. и 28 новембра 2013. године.