Како заштитити ученике у школама

Туча у школи у Новом Пазару у којој је ученик повређен ножем поново покреће питање безбедности ученика. На мети хулигана често је и школска имовина. У школу у Јазовнику хулигани су направили штету од 200.000 динара. Да би побољшале безбедност, многе школе појачавају обезбеђење и постављају најсавременије техничке уређаје.

Земунска гимназија на ободу је парка, без дворишне ограде. Упади ученика других школа и случајних пролазника били су свакодневна брига. Увођењем електронских картица за улазак у зграду - много тога се, кажу, променило.

Директор Земунске гимназије Милош Бјелановић каже да се за протекле три године нису имали ниједан нежељени упад у школу.

"Све нежељене госте смо оставили тамо где им је место, а не у гимназији. И низ других позитивних резултата смо уочили за ове три године. Један од најзначајнијих је смањење изостанака ученика", рекао је Бјелановић.

Поједине школе, у договору са родитељима, одлучују се за појачано обезбеђење које сами плаћају. У Новом Саду, у коме је повећан број полицајаца, разматра се и предлог да се школе закључавају.

У Прокупљу средњошколци, техничари сами су монтирали видео-надзор. Од тада је, кажу, атмосфера у школи боља и лакше се ради.

"Сад у школи можете чути тишину кад је час у току, ходници су празни. То раније није било тако. Не кажем да је то само због видео-надзора, али делом и због тога", каже Миодраг Ђуровић из Техничке школе "15. мај" у Прокупљу.

У Чачку, будући медицински радници пре белих мантила, носиће црвене униформе. Да ће се тако побољшати безбедност, сагласни су и ђаци и запослени.

"Сви ученици коју носе радну одећу, то су ученици наше школе. Ако особе уђу без радне одеће, одмах знамо да није наш ученик и предузимамо мере легитимисања", рекао је Милорад Благојевић из Медицинске школе у Чачку.

Надлежни подсећају да су на дуже стазе - превенција и развијање свести код деце да насиље није добро - најбитинији.

Координатор јединице за превенцију насиља Биљана Лајовић објашњава да ако се ради превентивно са дететом које има девет, десет или једанаест година, онда постоји шанса да се оно, када буде имало 14 година, понаша онако како ми желимо.

"Ако само примењујемо само котролу и репресију - онда ми радимо на страху, а није поента да се ради на томе да се ми бојимо контроле, него да аутентично из себе не желимо да нанесемо зло. То је суштина", истакла је Лајовићева.

До те суштине је дуг и тежак пут на којем су упорност и укључивање породице и шире заједнице - неопходни.