Читај ми!

Глобализација и изазови за славистику

Главна тема тродневног скупа слависта у Београду су изазови за славистику у доба глобализације. Језик ће се сачувати, питање је само до које ће мере енглески језик извршити утицај на словенске језике, каже пољски академик Луцјан Суханек.

На Филолошком факултету у Београду ова недеља је посвећена словенским језицима. Отворен је тродневни Скуп слависта, а главна тема је - славистика и глобализација - нови методолошки изазови. Ове године ће бити представљена истраживања више од шездесет слависта из целе Европе.

Међу оснивачима Славистичког друштва Србије, које постоји више од шест деценија су Алексанар Белић и Вељко Петровић. Ове године окупили су се истраживачи, наставници, студенти, који се баве славистичким темама, али и англистиком.

Деканка Филолошког факултета Александра Вранеш каже да се на тај начин учвршћују културолошке и научне споне српског, руског и других словенских народа.

"Затим истовремено се одржава и VI међународни сабор који се бави учењем словенских језика", каже Вранешова.

У кући писма, језика и знања кажу да је славистика, као и хуманистичке науке уопште у кризи.

"Наш је циљ био да доведемо стручњаке и људе који се баве славистиком у том некаквом стратешком смислу да видимо уз помоћ којих методологија и парадигми истраживачких ми можемо славистику да обновимо", објашњава председник Славистичког друштва Србије Петар Буњак.

Професори подсећају да су Словени највећа етнојезичка група у Европи, а питање славистике и глобализације битно јер су се често налазили у различитим политичким системима, и очувале своју аутентичност.

Академик Луцјан Суханек из Пољске академије вештина указује да је свет информациона, културна и културолошка мрежа.

"Језик ће се сачувати, јер докле год имате говорнике имате и језик. Питање је само до које ће мере енглески језик, који је постао лингва франка, извршити утицај на словенске језике", каже Суханек.

Теме скупа су и 1150 година од служења прве литургије на словенском језику, као и "Љермонтов у Србији" , поводом 200 годишњице пишчевог рођења.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 12. јул 2025.
28° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом