Ко контролише просветаре?

Кључну улогу у образовању деце имају професори, а квалитет њиховог рада на часу проверавају просветни саветници. Проблем је, међутим, преобимност посла, јер у надлежности 105 саветника су сви вртићи, основне и средње школе у Србији.

Да ли ће за цео радни век наставника рад бити проверен једном или ниједном, потпуно је неизвесно и најчешће нелогично, каже наставница ОШ "Ћирило и Методије" Јасмина Станковић.

"Често се дешава да многе колеге оду у пензију а да им не дођу просветни саветници, и врло је интересантно да они немају базу података код којих су професора већ долазили", прича Станковићева.

Ако ипак избор и падне на вас, успех је уколико вас посети колега по струци - односно саветник који је некада предавао баш ваш предмет. Много су чешће, како тврде - погрешне посете.

"Тако је на час књижевности, односно реторике, дошла госпођа која је дипломирна ветеринарка да испрати мој час. Колико је то нелогично, понижавајуће и нема смисла", наводи професорка књижевности у Правно-пословној школи Јасна Јанковић.

Надлежни, пак, тврде да су просветни саветници довољно обучени: полажу озбиљан стручни испит, морају имати најмање шест година искуства у просвети и морају континуирано да се усавршавају.

Рад професора на часу не мора, кажу, да проверава саветник који је завршио сродни факултет. То, између осталог, није ни могуће, јер је школа много, а инспектора мало.

Начелник Школске управе у Београду Гордана Цветковић објашњава да Просветни саветници не проверавају уско стручна знања, већ дидактичко-методичка решења примењена на часу и вредновање ученичког знања.

"Сматрам да смо врло компетентни и до сада нисмо имали ниједну промедбу на наш рад", наводи Цветковићева.

Професори ипак замерају, наводећи да је провера често административна, али не и суштинска.

"Уместо професора, наставника, ученика, постајемо административни радници. Да ли вам се број часова слаже са бројем у плану, што нико не спори да је важно, али није најважније. Ту нема провере суштине, нема напретка, а нема ни смисла", каже професорка Јасна Јанковић.

Надлежни, међутим, истичу да се суштина и те како проверава. Најчешће замерке саветника су претерано робовање традицији и лоша усклађеност са потребама ученика. Подобност професора за рад с децом такође захтева чешћу проверу.

"Све више има оних који су неспособни за рад у школи - пре свега психички оболели, постоје алкохоличари, али и и наркомани", тврди начелник Републичке просветне инспекције Велимир Тмушић.

У тим случајевима, професори се упућују на повремено лечење, а боловање закључује само онај доктор који је проблем и констатовао.