Светски дан дијабетеса

Светски дан дијабетеса, 14. новембар, обележава се данас у Србији. Министарка здравља Славица Ђукић Дејановић најавила је отварање саветовалишта за шећерну болест.

"Центар односно саветовалиште треба да "покрива" око 50.000 грађана", рекла је министарка на конференцији посвећеној дијабетесу и најавила да ће у оквиру саветовалишта специјалисти радити интервенције које не обавља изабарани лекар или болница.

Подсетивши да у Србији 8,5 одсто становника (приближно 670.000 људи), има дијабетес, Ђукић Дејановић је истакла да више од 70 домова здравља у Србији заправо никада није престало да се бави саветовањем, па су саветовалишта у међувремену постала самоодржива категорија.

"Ја тим колегама честитам, то је диван пример колико се посао може волети", рекла је министарка и нагласила да ови пацијенти, због компликација и ризика за још озбиљнија обољења, морају бити приоритет.

Истакла је да се тип два дијабетеса, који чини око 95 одсто оболелих од шећерне болести, у нашој земљи у просеку сваке године дијагностикује код 16.000 особа.

Нешто чешће се открива код особа женског пола, најчешће после четрдесете године, а више није толико редак ни код млађих особа, гојазне деце и адолесцената.

Говорећи о снабдевености и обезбеђености трачицама, Ђукић Дејановић је навела да је садашња доза три, односно једна кутија оптимум, у складу са финансијским средствима државе.

"Али, свака локална самоуправа може дати свој допринос, посебно тамо где дијабетеса има више", рекла је министарка здравља и навела да и навладин сектор може да помогне.

Превенција важно питање 

Председник Републичке стручне комисије за превенцију и контролу шећерне болести Министарства здравља проф. др Небојша Лалић указао је да је шећерна болест и даље огроман јавни здравствни проблем и да је превенција, иако скупа, врло важно питање.

Лалић саветује људима који немају дијабетес да једном у три године провере ризик. То се, како каже, ради врло лако, помоћу упитника након којег се добија такозвани скор ризика.

Професор Лалић указује да су све компликације ове болести опасне, јер се сматра да је дијабетес први узрок слепила, попуштања бубрежне функције, ампутација које нису последица трауме, а две трећине особа које доживе инфаркт срца имају поремећај шећера.

Пацијенткиња Стела Пргомеља (44) каже да је дијабетес открила још као дете, 1976. године.

"Јако дуго живим са њим, успешно, наставила сам да живим нормално, али сам променила неке навике у исхрани", рекла је Пргомеља Танјугу.

Она истиче да лично никада није имала проблема у школи, на факултету, ни приликом запослења, али да ипак негде има стигматизације, чак и дискриминације.

Баланс физичке активности и терапије 

Особе са дијабетесом могу да живе сасвим нормално, али морају да имају баланс између физичке активности и терапије, навела је она и истакла да су овим пацијентима неопходне траке за мерење количине шећера у крви којих нема довољно.

"То нас годинама тишти и јако је тешко људима да одвоје новац за самоконтролу јер су траке скупе. Приличан буџет потрошсимо на 'бесплатно лечење'", рекла је она.

Говорећи о запошљавању ових особа, она указује да се послодавци плаше да приме особу са дијабетесом јер мисле да ће дуго одсуствовати, што је потпуно погрешно.

Указала је да има и људи који крију да имају дијабетес јер страхују да на пример неће добити посао, што је опасно, јер ако падне шећер треба неко у окружењу да зна о чему се ради и да помогне.

Конференцији је присутвовао амбасадор Данске у Србији Михаел Борг Хансен, а скуп је организован у сарадњи са Савезом друштва за борбу против шећерне болести Србије, Дијабетолошким савезом Србије, Савезом друштва за борбу против шећерне болести Војводине.