Од јавне критике до губитка посла

Запослени често своје незадовољство радним окружењем изражавају коментарима на друштвеним мрежама. Иако им то можда доноси тренутно олакшање, последице могу бити негативне, сматрају упућени. Кажу, треба бити опрезан у изношењу таквих ставова, јер је ризик од губитка посла висок.

Случај машиновође из Беча који је због објављивања извештаја о свом раду на Фејсбуку добио отказ или црногорског полицајца кога је због лајковања одређених група снашла иста судбина, потврђују неписано правило.

Нема компаније нити политике која може да забрани ваше мишљење, али ако се оно нађе у јавном простору може да настане проблем.

Можда је најдрастичнији пример америчког маринца који је због критике председника Барака Обаме на мрежи искључен из војске.

Новинар активан на друштвеним мрежама Зоран Станојевић каже да се може сматрати прихватљивим да запослени пише на некој друштвеној мрежи све оно што је спреман да каже свом шефу у присуству јавности.

Да не би долазило до оваквих ситуација, већина компанија има правилнике за понашање запослених на друштвеним мрежама.

Директорка за комуникације "Кока-коле" Милица Стефановић каже да та компанија не види проблем у томе да запослени подржи или воли нешто што нема везе са "Кока-колом".

"Али, оно што се трудимо је да разумеју који ефекат имају њихова делања на друштвеним мрежама, обзиром да је интернет нешто што је јако видљиво и нешто што остаје вечно, дакле који ефекат такве њихове активности могу имати на евентуално или пословање или имиџ компаније", наводи Стефановићева.

Лепо понашање на мрежи је оно што очекују све фирме.

Међутим, постоје изузеци када запослени имају право да коментаришу, а да о томе нису обавестили послодавца.

Заштитник права грађана Саша Јанковић сматра да је логично да фирме могу да очекују лојалност од својих запослених и да имају право да је траже.

Међутим, додаје Јанковић, оно што фирме не смеју да очекују јесте да запослени крију незаконитости, а не могу да очекују ни лагање ни угрожавање јавног интереса.

Свако ко је довољно храбар да критикује фирму у којој ради, мора бити спреман и да се суочи са последицама.

Упућени верују да запосленима слобода изражавања није ограничена и саветују да ствари посматрају из угла послодавца. Тек тада ће знати да ли би на платном списку држали некога ко нарушава углед фирме.