Где иде вишак новца од помоћи?

Често у медијима чујемо позив у помоћ за некога коме је потребан новац за лечење у иностранству. У великом броју случајева новац се прикупи. Међутим, тачан увид у стање на рачуну има само породица.

Због тога није јасно шта се догађа када се прикупи више него што је потребно. Поједини медији наводе да је било и злоупотребе и злоупотребе хуманости.

У случају породица Станковић, Батинић и Арсовић хуманост људи показала се на делу. Захваљујући прикупљеном новцу њихова деца добила су шансу да се лече у иностранству. Они су желели да ту прилику добију и други.

"Одлучили смо, и то нам је било најнормалније да новац који нам је преостало уплатимо на рачуне друге деце којима је помоћ потребна. Прошле године било је много такве деце", каже Соња Арсовић.

Постоје сумње да има родитеља који поступају другачије и да преостали новац задржавају за себе. Организатори хуманитарних акција, међутим, немају увид у прилив средстава.

Свака сумња могла би да демотивише хумане људе, упозоравају удружења, али и стручњаци.

"Кампање које свака породица води јако брзо стану. Имају много проблема да спасу живот свог детета и овако нешто их враћа много уназад", рекла је Јелена Лавања из удружења "Све за осмех".

Директор РФЗО Момчило Бабић каже да данас свако може да покрене акцију прикупљања средстава ради лечења детета или другог члана породице.

"Те акције су некада непримерене, некада и лажне, новац се не употреби за те сврхе", каже Бабић.

Увид у рачун у банци оних који скупљају помоћ, а углавном је реч о породици практично је немогућ.

У Скупштини Србије постоји инцијатива да се формира јединствени фонд у који би се сливао новац свих оних који хоће да помогну.

Тако би и системски било решено да новац иде на адресу оних којима је лечење у иностранству заиста неопходно и спречио би се сваки вид злоупотребе.