Српске школе на фински начин

Образовање у Финској служи за пример целом свету, а нарочито Србији где школство годинама вапи за реформама. За разлику од вршњака у Србији, ђаци из Финске одлични су у примени знања - наставници их уче да пре свега разумеју градиво уместо да га "бубају".

Фински стручњаци из области образовања протекле недеље су боравили у Србији, како би домаће професоре ближе упознали са својим моделом школства, које служи за пример целом свету.

Дисциплина, висока одговорност и креативност најјачи су утисци које је професорка Јасмина Теофиловић понела у Србију, након трогодишњег рада као помоћник учитеља у Финској.

"У Финској школи одељења су мања, највећи број ученика је 25. Ученици који не могу да савладају програм предвиђен за тај узраст, издвојена су у посебна одељења и њих је седам, осам. Мој утисак је да је свако дете укључено, уствари не може да не ради на часу", објашњава професорка Теофиловић.

Мото финских професора јесте да је свако геније за нешто. Једна од главних порука финских струњака је да је исти приступ према различитој деци лош и неподстицајан.

"Ако кажете риби да треба да се попне на дрво, она ће цео живот мислити да је глупа. Дакле, поента је у томе да наставник препозна у чему је свако дете геније. То значи индивидуализација рада и то значи посвећивање пажње сваком детету", каже Десанка Радуновић из Национално-просветног савета.

Школство у Србији годинама вапи за реформама, а у школама су, кажу, расположени за новине.

"О финском моделу знамо понешто, али немамо јасна упутства. Просто не знамо на који начин би се то спроводило и имплементирало у нашим школама", каже директор Основне школе "Вук Караџић" Златко Грушановић.

Промена односа према образовању

Ипак, да би све и код нас кренуло на боље, најпре треба променити однос према образовању.

"Ми можемо да прекопирамо њихова решења, њихове наставне планове или распореде часова, али то код нас неће радити зато што је погрешна атмосфера. Треба да подвучемо црту и да кажемо - образовање нам је приоритет", истиче Саша Бауцал са Института за психологију.

Надлежни кажу да су у стратегију образовања уткане многе одлике финског модела школе, а да се неке од њих већ примењују.

"То је једнакост у образовању, доступност образовања, образовање за све, образовање на мањинским језицима. Али, оно што је врхунски модел Финске то је другачија филозофија. Ја не знам да ли бисмо ми могли брзо да применимо нешто одатле", каже Весна Фила из Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Ту филозофију, између осталог, осликава још један утисак професорке Јасмине Теофиловић.

"Ученици након писмене вежбе остављају своје писмене задатке на сто и уколико учитељица изађе, нико од ученика неће узети да исправи свој задатак не би ли добио бољу оцену", каже професорка.

Образовање у Србији мора да настави са реформама по угледу на фински модел, како бисмо, према речима министра Јовановића, створили стручњаке неопходне за напредак читавог друштва.