Стране школе у Србији све популарније

Нема прецизног податка о броју страних школа које раде у Србији, јер многе нису ни тражиле дозволу Министарства просвете. Интересовање родитеља да им се деца школују у некој од интернационалих школа је све веће, па надлежни упозоравају да воде рачуна ко је оснивач и да ли њихова диплома важи у Србији.

Школа у Србији, а ипак се српски учи као страни језик. У Француској школи у Београду важе француска правила. Стефан и Марија, ђаци седмог разреда, су их без проблема прихватили.

"Највише ми се допада дружење са другарима, причање на страном језику и школа, амбијент", каже Стефан. "Немамо много да учимо, али имамо једног строгог професора", каже Марија.

Родитељ Татјана Арсенијевић каже да је одлучила да упише ћерку у ову школу, јер су дошли из Француске у којој је дете већ похађало школу по француском систему.

Деца француских дипломата имају предност при упису у ову школу као и њихови другари из Канаде, Алжира и Марока.

Ипак, више од половине школских клупа попуњавају деца из Србије, чији су родитељи спремни да годишње издвоје и до 5.000 евра за њихово образовање.

Не само у клупама, већ и на ходницима, ђаци ове школе говоре француски. Зато, на тренутак, можете помислити да сте можда у Паризу, а не у Београду. Наставни програм исти је као и онај који уче деца широм Француске.

Директорка Француске школе Вероник Луазо наводи да се деца могу уписати од треће године, од вртића, и да дете у тој школи може да прође целокупно образовање и положи велику велику матуру.

Након тога, додаје Луазо, може да оде да се школује у Француској, што и чини 90 одсто ђака. "Ми радимо индивидуално са децом и тако долазимо до добрих резултата", истиче Луазо.

Уписивање детета у инострану школу родитељи најчешће виде као улагање у његову будућност, корак ближе неком престижном светском универзитету.

У Mинистарству просвете кажу да је прерано, а често и погрешно планирати где ће дете студирати док је још у школи и тврде да програм у домаћим не заостаје за наставом у интернационалним школама, те да је понекад избор школе последица помодарства.

"Ја признајем да они имају квалитетнију наставу страних језика, јер се настава одвија на њему, али исто тако сам врло поносна на наше билингвалне државне школе где се настава одвија 50 одсто на српском, 50 одсто на страном, где су наши наставници оспособљени да преносе знање на страном језику", каже помоћник министра просвете Весна Фила.

Домаћи образовни систем признаје дипломе интернационалних школа и једини проблем који може да се јави код оних који желе да наставе школовање у Србији јесте недовољно познавање српског језика.