Милиони евра затрпани у отпаду

Док се у неким земљама сакупи и рециклира сав отпад, у Србији на дивљим депонијама заврши више од 80 одсто отпада. Зато што не рециклира, Србија годишње губи 50 милиона евра. Новим Законом о управљању отпадом, који би могао да се усвоји до краја године, уводи се обавезна селекција комуналног отпада.

Чак и папира, чије је прикупљање и рециклажа најједноставније, нема довољно за потребе домаћих прерађивача. Прикупи се свега једна трећина употребљеног папира, па се стари папир увози. За то се годишње потроши 10 милиона евра, а за отпадно стакло шест до осам милиона евра.

Миодраг Митровић Удружење Храбри чистач каже да се отпад сматра нечим чега се треба ослободити, бацити код комшије у двориште и слично.

"Ми имамо само неке процене да се свега двадесетак посто отпада сакупи. Не рачунам комунални отпад, говорим о индустријском и опасном отпаду. Комунални отпад се скупља али депоније нису уређене већ су то сметлишта", каже Митровић. 

Није много помогла ни стратегија управљања отпадом донета пре три године.

Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животну средине каже да се пробели налазе у свим пољима животне средине.

"Кад говорим о отпадним водама, у Србији је у 85 посто случајева отпадних вода реципиент река. У случају индустријских постројења 55 посто то је река. У Србији има 3.000 дивљих депонија", каже Радовић.

И пет амбалажа углавном завршава у рекама. Прошле године, рециклирано је свега 20 одсто амбалажног отпада. Холандија, на пример, рециклира сав амбалажни отпад. Прикупљањем секундарних сировина углавном се баве Роми.

Синиша Митровић из ПКС каже да када бисмо у порески део, у пореску идентификацију превели 30.000 сакупљача, у Србији би то била највећа фабрика под отвореним небом, а не да "пустимо да то иде у криминогену зону". 

"Процене које је радила ПКС говоре цео процес да би се цела Србија прекрила контејнерима и да би имала примарну селекцију отпада кошта око 40 милиона евра, а ми годишње губимо 50 милиона евра зато што не рециклирамо", каже Митровић.

Тек понегде постоје рециклажна острва, а неки прерађивачи и сами организују сакупљачку мрежу. И они који су отворили погоне за рециклажу немају довољно сировина јер је проблем прикупљање отпада. Рециклажна индустрија запошљава око 4.000 људи, а могла би десет пута више.