Повратак правно невидљивих

Србија је у последњих девет година успела да готово преполови број правно невидљивих грађана - оних којих немају лична документа. Заједничким напорима државе и грађанског друштва, уз подршку УНХЦР-а до краја 2015. очекује се да тај проблем буде потпуно решен.

Пет дана после 23. рођендана Варбона Шаћири добила је први документ у животу, али без имена и презимена. Сада мора да докаже како се зове. Када попуни ту рубрику у изводу из матичне књиге рођених, моћи ће да тражи држављанство. Али, важније јој је да њено троје деце оствари право на лечење.

Давор Ракин из правне службе УНХЦР-а каже "невидљиви" немају приступ правима, њихова деца су невидљива, не могу да иду у школе, не могу да иду код лекара.

У Србији има око 8.500 правно невидљивих људи. Добра вест је да је то двоструко мање него пре 2004. године.

Закони о матичним књигама и ванпарничном поступку омогућили су да се региструју и они који немају документа, али ни пребивалиште. Чак су и службеници који раде на таквим случајевима посебно обучавани како би пут до идентитета био лакши и бржи.

Јасмина Бенмансур, помоћница министра правде и државне управе каже да је извршена  идентификација деце која су смештена у установе за смештај деце без родитељског старања која нису уписана у матичне књиге рођених.

"Тај број јесте мали, али у овом случају када решавамо овај проблем и један је велики број", реккла је Јасмина Бенмансур.

Правно видљиве лакше ће видети и држава, па ће тако, сматрају у Ромском националном савету, видети и проблеме са којима се суочавају. Најважније им је да на крају буду препознати као део друштва у којем живе.