Расправа о закону о електронским медијима

Нацрт Закона о електронским медијима је нејасан, противречан, а поједине његове одредбе нису у складу са Уставом и европском регулативом, оценили су учесници данашње јавне расправе о том закону која је одржана у Београду.

Образлажући нацрт Закона, начелница у сектору за медије у Министарству културе и информисања Снежана Печенчић рекла је да се њим предвиђа трансформација Републичке радиодифузне агенције у Регулаторно тело за електронске медије.

Истакла је да се законом регулаторима омогућава независтан рад, који ће бити јаван, односно да ће бити дужни да подносе годишње извештаје Скупштини Србије.

Указала је да ће у Савету регулаторног тела седети стручни људи, чија ће два члана бирати посланици у Скупштини Србије, једног кандидата ће делегирати посланици покрајинског парламента, а остале чланове ће моћи да предложе медијска удружења, удружења уметника, црква, универзитети.

Најважнија промена је да Нацрт не предвиђа постојање медија у државном власништву, осим када је реч о јавним медијским сервисима, као и да власници неће моћи да буду политичке партије, као ни правна лица за која није могуће утврдити власничку структуру оснивачког капитала.

Дозволу за емитовање програма Реуглаторно тело ће издавати на осам година, али ће имати право да је одузме уколико то тело утврди нерегуларности.

Заштита медијског плурализма

Посебно пажња је посвећена заштити медијског плурализма, па се тако јасно дефинишу мере против концентрације медијског утицаја.

"Регулатор ће по пријави или тужби утврдити постојање нарушавања медијског плурализма и упозориће ће имаоце дозвола који ће морати у наредних шест месеци да отклоне направилности. У супротном, одузеће им се дозвола", рекао је Дејан Стојановић из Министарства културе и информисања.

Управо ова одредба, најчешће је помињана на јавној расправи, пошто су се учесници запитали да ли то значи да ће регулаторно тело имати у свом саставу и инспекторе.

Помоћник војвођанског секретара за информисање Калман Кунтић рекао је да су поједине одредбе закона противуставне, односно да се укида гарантовано право покрајини да може сама да формира своју медијску политику и стратегије.

"Ми то не можемо поверити Регулаторном телу", оценио је Кунтић.

Представник телевизије Студио Б Марија Лековић рекла је да су се на "закону изређали многи људи који нису водили рачуна шта је онај пре њега радио", те да нема јасан циљ, "осим да се угасе медији у локалним срединама".

Указала је да закон предвиђа да регулаторно тело има своје приручне канцеларије, и да ће то проузроковати непотребне трошкове.

Нагласила је да није јасно дефинисано шта је то уређивачка политика, као и да је нејасно шта је то електронска публикација.

Прецизирати дигитализацију емитовања

Поједини учесници јавне расправе су истакли да се мора прецизније дефинисати и прелазак са аналогног на дигитално емитовање, кабловски оператери су указали да укидање вертикалног власништва у медијима није у складу са европским законима, као и да је "технички немогуће да оператер прими све канале".

Државна секретарка у Министарству културе и информисања Гордана Предић рекла је новинарима да ће то министарство након јавних расправа анализирати све приговоре и да ће већина њих бити усвојена.

Јавне расправе на Нацрту овог закона трајаће до краја месеца, после чега ће након усвојених примедби бити послате Влади Србије и у Брисел.

Европска Комисија је у свом последњем извештају изразила забринутост када су у питању медији и слобода изражавања и апеловала да се сет медијских закона донесе што пре.

Према Акционом плану за примену медијске стратегије, Закон о електронским медијима требао је да буде усвојен још у марту ове године.