Дуга оставинска расправа СФРЈ

Споразум о сукцесији потписан је 2001. године, на снагу је ступио три године касније, када су га ратификовале све земље бивше СФРЈ, а оставинска расправа још траје. Највише се одмакло у деоби дипломатско-конзуларних представништава. Србија ће тражити ревизију појединих договора око амбасада.

Последњи састанак сталног заједничког комитета одбора високих представника наследница бивше Југославије одржан је у Београду 2009. године. Најављени сусрет представника тих земаља у Сарајеву прошлог месеца није одржан због болести словеначког преговарача.

Амбасадор Словеније у Србији Франц Бут каже да је важно да ће ове године сигурно бити тог састанка.

"У сваком случају мислимо да је јако захтевна тема и на неки начин крајњи обрачун оног заједничког брака. Једноставно инсистирамо на томе да је то једно важно питање добросуседских односа, да је то једини међународни уговор који је остао после некадашње заједничке земље и да треба да га поштујемо", истиче Бут.

Договорено је да до 15. новембра Словенија добије кључ од резиденције у Риму, а потом ће Србији дати пристанак да се упише као власник амбасаде у Лондону. До сада су од 123 дипоматско-конзуларна представништва расподељена 72.

Генерални секретар Министарства спољних послова Србије Слободан Вукчевић каже да је њих 30 припало Србији, 42 осталим земљама бивше Југославије.

Србија је, према његовим речима, другим републикама до сада предала 26 објеката, а да је остало да преда још 16.

"Исто тако постоје неки приговори од стране републике Србије на непокретности које су означене за расподелу, а ми сматрамо да имамо доказе да се оне не могу расподелити и да треба са тог списка да буду изузете", каже Вукчевић.

Високи представик Србије у Комисији за сукцесију имовине бивше СФРЈ Оливер Антић сматра да оставинска расправа није била уједначена, односно да су се све стране недомаћински понашале.

"Уместо да се гледа да по свим анексима од А до Г иде равноправно систем сукцесије, овде се ишло ко је како вршио притисак, како је ко био вештији. Управо то је био проблем, што се код сваког наслеђивања врши попис и процена, сваке ствари а овде је вршен попис без процене", каже Антић.

Чешкој и Словачкој, које ових дана обелажавају 20 година од раздвајања, било је потребно осам година да поделе заједничку имовину.