Неуспешна одбрана од града

Ове недеље завршена је сезона противградне заштите, једна од најнеуспешнијих. Штете од града процењују се на око 45 милиона евра, што је дупло више него прошле године.

У највећој мери оне су последица недостатка противградних ракета, оцењују надлежни У међувремену је завршена и јавна расправа о Закону о одбрани од града, па би у нову сезону Србија би први пут требало да уђе са јасно подељеним надлезностима и прецизним будзетом за противградну заштиту.

Три али и мање ракета ове сезоне, имали су на располагању стрелци, а за успешну одбрану од градоносних облака било је потребно бар 15. Резултат - двоструко већа штета, него прошле године. Ове јесени, лед је кад му време није, обрао и винограде крај Тополе.

Иако се већина пољопривредника не осигурава, у највећој осигираваћој компанији кажу да су им пристигли захтеви за исплату око 700 милона динара одштете. Сматрају да је заједнички интерес, избећи штету. Због тога су, пред крај сезоне Сектору за Ванредне ситуације поклонили 141 противградну ракету.

"Ми желимо овим да покренемо акцију за следећу годину, да се укључе и друга осигуравајућа друштва, општине, посебно успешни приврдници да обезбедимо довољан број ракета", каже Марко Ћулибрк, дирекрор "Дунав осигурања".

Процењује се да је за сигуну одбрану од ћуди неба, неопходно 30.000 ракета годишње, за шта је потребно седам милиона евра. Нацрт Закона о одбрани од града предвиђа јасну поделу надлежности.

Ђорђе Бабић из Сектора за ванредне ситуације МУП-а каже да би држава финансирала одржавање радарских центара и система веза и набавку противградних ракета.

Према његовим речима, јединице локалне самоуправе би финансирале одржавање противградних станица и накнаду за стрелце. 

У јавној расправи чуло се и да Србији није потребан посебан закон, јер га мали број земаља има. Међутим, Хрватска и Румунија су уз регулативу - смањиле штете.

Лела Саковић из "Винер штедише осигурања" каже да је битно да држава настави са давањем субвенција пољопривредницима јер је приметан раст оних који су заинтересовани за осигурање пољопривреде, од када је држава почела да даје субвенције.

Потврђују то и податци Министарства пољопривреде. У 2006. години када су почели да дотирају пољопривреднике који се осигуравају, за ту намену потрошено је 12 милиона динара.

Прошле године та цифра је достигла 270 милиона, а полису осигурања са субвенцијом до 40 одсто, добило је 16 000 пољопривредника. Захтева је много више, али су средства за ту дотацију увек ограничена.