Дан ослобођења Београда

На данашњи дан пре 69 година Београд је ослобођен у Другом светском рату. На Спомен-гробљу ослободиоцима Београда венце су положили одвојено председник Србије Томислав Николић и премијер Ивица Дачић.

Николић је венац први положио уз највише државе и војне почасти и интонирање химне.

Председник Николић се, такође, уписао у књигу Спомен-гробља ослободиоцима Београда. "Да није било вас, у Србији се не би рађала деца, а рађају се честита и поносна деца Србије, која вас никад неће заборавити. Заувек хвала", написао је председник Николић.

Он је венац положио и на споменик припадницима Црвене армије који су учествовали у ослобађању Београда на којем је писало "храбрим руским саборцима".

Венац је касније положио и премијер Ивица Дачић, који се, такође, уписао у спомен-књигу.

"Ослободиоци Београда припадници партизанске војске и Црвене армије заслужују да вечно буду део колективног сећања грађана Београда и Србије. Нек им је вечна слава, хвала им што су уткали своје животе за слободу Србије. Нама је обавеза једино да ту слободу чувамо и од заборава и од неких нових завојевача", написао је Дачић у спомен-књизи.

Дачић је потом рекао новинарима да Србија много више треба да истиче свој антифашизам.  Оценио је да је први корак ка губљену слободе заборав.

"Једно време су народи на страни Хитлера више него Срби обележавали дан ослобођења, али мислим да смо се дозвали памет", рекао је Дачић.

Дачић је упитао да ако Срби не чувају успомену на оне који су дали своје животе за слободу Београда и земље, како ће онда наше споменике чувати широм Европе.

"И поред жртава које смо дали у Првом и Другом светском рату, често постоје покушаји ревизије историје и занемаривања улоге Србије", рекао је Дачић, указујући да једно време у Србији није било популарно долазити на оваква места.

Венце су положили представници града Београда, Војске Србије, министарства одбране, СУБНОР-а, као и дипломатски представници Русије, Украјине, Белорусије и Азербејџана.

Иначе, након вишедневних крвавих и тешких борби, припадници Народноослободилачке војске Југославије, помогнути својим совјетским савезницима, ослободили су 20. октобра 1944. године главни град Србије и Југославије. 

Тиме су окончали четворогодишњи период његове окупације током кога је страдао велики број Београђана, док је сам град претрпео штету изузетно великог обима. Битка за ослобођење Београда, у којој је погинуло 20.000 људи, једна је од највећих и најзначајнијих битака на Балкану у Другом светском рату.

За 11 дана, колико су борбе трајале, погинуло је 15.000 припадника немачких окупационих снага, док је близу 9.000 заробљено. Прва армијска група НОВЈ-а имала је око 3.000 погинулих и 4.000 рањених, а Четврти корпус Црвене армије изгубио је 960 војника и официра.

Договор о заједничкој офанзиви са Русима постигао је врховни командант НОВЈ-а Јосип Броз Тито, када је схватио да нема ништа од британског искрцавања на Јадрану и да у земљу треба да уђе Црвена армија, која је незаустављиво напредовала на свим фронтовима.

У тајности, без знања Британаца, Тито је у ноћи између 18. и 19. септембра одлетео у Румунију, а затим и у Москву, где је 21. септембра склопио договор са Стаљином о заједничким операцијама у Југославији.

Око 80.000 припадника југословенске и совјетске армије водило је тешке борбе са око 55.000 припадника немачке армијске групе "Шумадија", којом је командовао генерал Ханс Фелбер. Офанзива за ослобађање самог града, који је изнутра био миниран, започела је 14. октобра и до краја су вођене тешке уличне борбе.

Београдском операцијом окончана је 1.287 дана дуга немачка окупација, створена велика ослобођена територија и онемогућено повлачење групе "Е" немачке армије из Грчке најкраћим правцем, што је било од великог значаја за даље борбе у Југославији, али и за јужно крило Црвене армије у даљим операцијама за слом Вермахта.

На Гробљу ослободилаца Београда почива 961 борац Црвене армије и 2.994 припадника НОВЈ-а, већина њих (2.092) у заједничкој гробници. Совјетски генерал Жданов и маршал Бирјузов, који су учествовали у ослобађању Београда, погинули су 20. октобра 1964. године, када је њихов авион ударио у Авалу, приликом доласка на прославу годишњице ослобођења.