Генералштаб, освештан простор за богослужење

Патријарх српски Иринеј данас је у згради Генераштаба Војске Србије обавио велико освећење богослужбеног простора.

Освећењем богослужбеног храма у Генералштабу, "чином који ће ући у историју нашега народа, потврђујемо да је војска део народа и да дели његову судбину", рекао је патријарх Иринеј.

Он је истакао и да је Војска увек служила свом народу, а сада, после паузе од седам деценија, увођењем свештеника, поново потврђује ту истину, навела је Војска Србије у саопштењу на свом сајту.

Великом освештању и архијерејској литургији присуствовао је начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић.

У Војсци Србије од августа ове године, после више од седам деценија, поново су распоређени војни свештеници - осам православних свештеника и по један имам и капелан.

Имају духовну надлежност искључиво над јединицом којој припадају, саветници су команданата јединица и директно потчињени њима, док у канонском погледу одговарају својој цркви.

Војни свештеници носе одећу вероисповести којој припадају само током обављања богослужбене делатности, а у осталим приликама униформу Војске Србије на којој је истакнуто обележје вероисповести.

На 100 до 500 припадника једне верске заједнице у систему одбране планирано је да буде запослен један свештеник, да два долазе на 500 до 1.000 припадника, а на сваких следећих 1.000 припадника Војске по један официр верске службе.

Војни свештеници у српској војсци имају дугу традицију. До 1918. у војсци Краљевине Србије у саставу штаба команде постојао је војни прота, а били су распоређени у штабовима дивизијских команди и у штабовима активних пукова.

После Првог светског рата у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, при Министарству војном и морнарици постојало је тело које је руководило свештеничком струком, а у њему су били по један војни свештеник прве класе за православну, римокатоличку и муслиманску вероисповест.

Врховни војни свештеник (референт) за православну веру потпадао је под црквену јурисдикцију српског патријарха, за војнике богослужења су одржавана у капелама и црквама у кругу војних објеката, а тамо где их није било, у локалним верским објектима.

Идеја о поновном увођењу верске службе у српску војску датира из 2000, на основу искустава страних армија и српске традиције, што је подразумевало и присуство свештеника у касарнама и обезбеђивање посебног простора за упражњавање верских потреба војника свих националности.

Усвајањем Закона о Војсци Србије у децембру 2007. створени су услови да се и у српским оружаним снагама организују верске службе, а ту намеру подржале су све традиционалне цркве и верске заједнице.

Влада Србије је 24. марта 2011. усвојила Уредбу о вршењу верске службе у оружним снагама, а потом је Министарство одбране потписало споразуме с представницима седам традиционалних цркава и верских заједница.