Годишњица смрти Александра Карађорђевића

У Цркви Светог Ђорђа на Опленцу у Тополи полагањем венаца и одавањем државних и војних почасти обележена је 78. годишњица смрти краља Александра Првог Карађорђевића.

Венце су положили помоћник министра рада и социјалне политике Момо Чолаковић, представници Министарства одбране и Војске Србије, принц Александар Карађорђевић, председник општине Топола Драган Јовановић, а у име Задужбине Карађорђевића управник Драган Рељић.

Ловорове венце на саркофаг краља положили су председник Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године Љубомир Марковић, представници Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова од 1912-1918. и традиционално група грађана села Обреж код Варварина.

Приликом државне посете Француској, у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Немачке, краљ Александар Први убијен је у Марсељу, 9. октобра 1934, заједно са француским министром иностраних послова Лујом Бартуом.

На пут у Француску југословенски владар је кренуо са железничке станице Топчидер возом до Косовске Митровице, а затим аутомобилом преко Цетиња, где је посетио кућу у којој је рођен. Из луке Зеленика разарачем Југословенске краљевске морнарице "Дубровник" испловио је за Француску.

Француска му је приредила величанствен дочек, о чему сведоче и филмски записи на којима је забележена читава посета, од уласка у марсељску луку југословенског брода, до атентата који се одиграо двадесетак минута касније.

У уторак, 9. октобра 1934. године, тачно у 16 часова краљ је напустио палубу југословенског разарача и наставио моторним чамцем до Белгијског кеја. Званичан дочек по протоколу био је предвиђен у Паризу, где је требало да га дочека председник Републике, док су га у Марсељу дочекали министар иностраних послова Луј Барту и генерал Жозеф Жорж, члан Високог ратног савета.

Свечана поворка је нешто иза 16 часова кренула из луке и упутила се према центру, а бурно ју је поздравио велики број грађана Марсеља.

Када су краљева кола стигла на трг испред палате Берзе, око 16 часова и 20 минута, један човек искочио је из гомиле, носећи у десној руци букет цвећа и на француском викнуо: "Живео краљ!"

Изненада је скочио с десне стране на папучицу аутомобила, одбацио букет цвећа и из револвера испалио више хитаца у правцу краља.

Француски пуковник Пиоле, који је био најближи догађају, с коња је сабљом убицу оборио на земљу. Атентатор је и у паду, са земље, наставио да пуца на све око себе. Затим су два полицајца испалила неколико хитаца у атентатора, који је већ био оборен.

Краљ је лежао непомичан на задњем седишту аутомобила, министар Барту је био погођен у десну надлактицу, а генерал Жорж погођен је са више зрна у грудни кош, надлактицу и стомак.

Због гужве на улици, аутомобил са рањеним краљем милео је до полицијске станице, где је краљу пружена прва помоћ. Међутим, лекари ништа нису могли да учине, јер су ране биле смртоносне. Неколико минута после 17 часова краљ Александар Први Карађорђевић издахнуо је не долазећи свести.

Министар Барту превезен је у операциону салу болнице "Божји дом", где је издахнуо. Тешко рањен генерал Жорж успешно је оперисан.

Атентатор, Владимир Георгијев Керин, звани Владо Черноземски, погођен с више метака у тело, исечен ударцима сабље и линчован од гневне масе. Пребачен је у канцеларију марсељске службе безбедности, где је и умро.

Испраћај од Сплита до Опленца

Ковчег са телом убијеног југословенског краља је истим бродом којим је отпутовао Француску, најпре стигао у Сплит, а потом је транспортован специјалним возом, преко Загреба, у Београд.

Краљ Александар је сахрањен 18. октобра на Опленцу у задужбини његовог оца Петра Првог Карађорђевића.

Стотине хиљада људи целим путем одавало је почаст убијеном владару, а у станицама где је воз стајао, интонирана је троделна југословенска химна (Боже правде - Љепа наша - Напреј заставе славе).

Права верзија трагичне судбине краља Александра, који је био стуб јединствене државе Јужних Словена и новог европског поретка на југоистоку Европе, остала је неразјашњена.

Mноги историчари и познаваоци тог времена тврде да су иза атентата стајале тајне службе земаља, које су тежиле ревизији Версајског поретка (Италија, Немачка, Мађарска), док су извршиоци били чланови усташке организације, коју је предводио Анте Павелић и чланови пробугарске струје ВМРО.